Za nekoliko miliona godina ljudi će koristiti ovaj organ praktičniji za žvakanje
ŠEFILD - „Idem da stavim nešto u kljun“, govoriće naši potomci, ali stvarno!
Ljudi će u budućnosti umesto usta i zuba imati kljunove, predviđa dr Garet Frejzer sa Šefildskog univerziteta u Engleskoj.
Jednostavnije
Za razliku od zuba, koji su na ozbiljnom ispitu zbog savremenog načina ishrane, kljun bi bio mnogo praktičnije rešenje, pošto ne bi trulio, kvario se ili ispadao, a i stalno bi se regenerisao, tvrdi Frejzer, i predviđa da će nas evolucija jednog dana, za nekoliko miliona godina, dovesti do ovog stadijuma evolucije.
Frejzer se takođe bavi istraživanjem zamenjivosti zuba. Ovaj engleski naučnik tvrdi da je na pragu da identifikuje ćelije odgovorne za ovu konstantnu regeneraciju, i da će svoj rad uskoro predstaviti stručnoj javnosti.
Novi zubi
- Ovo bi nam omogućilo da uzgajamo zube koji nam trebaju. S našim produženim životima i savremenom ishranom, dva kompleta zuba više nam nisu dovoljna - tvrdi Frejzer. Ovaj naučni poduhvat biće moguć, pretpostavlja Garet Frejzer, za nekih 50 godina.
Ljudi će u budućnosti umesto usta i zuba imati kljunove, predviđa dr Garet Frejzer sa Šefildskog univerziteta u Engleskoj.
Jednostavnije
Za razliku od zuba, koji su na ozbiljnom ispitu zbog savremenog načina ishrane, kljun bi bio mnogo praktičnije rešenje, pošto ne bi trulio, kvario se ili ispadao, a i stalno bi se regenerisao, tvrdi Frejzer, i predviđa da će nas evolucija jednog dana, za nekoliko miliona godina, dovesti do ovog stadijuma evolucije.
Frejzer se takođe bavi istraživanjem zamenjivosti zuba. Ovaj engleski naučnik tvrdi da je na pragu da identifikuje ćelije odgovorne za ovu konstantnu regeneraciju, i da će svoj rad uskoro predstaviti stručnoj javnosti.
Novi zubi
- Ovo bi nam omogućilo da uzgajamo zube koji nam trebaju. S našim produženim životima i savremenom ishranom, dva kompleta zuba više nam nisu dovoljna - tvrdi Frejzer. Ovaj naučni poduhvat biće moguć, pretpostavlja Garet Frejzer, za nekih 50 godina.
Po uzoru na ribe
Takozvane naduvane ribe život počinju sa zubima, ali oni se ubrzo menjaju i postaju kljunovi, uz pomoć kojih otvaraju školjke i seku meso ribe kojom se hrane.
- Kod ovih riba kljun je evoluirao iz zuba, jer je mnogo praktičniji. Jednog dana ovo isto će se desiti i kod ljudi - kaže Frejzer i dodaje da je on lično ipak zadovoljan svojim zubima i da ne bi želeo da ima kljun.