AFERA AZOTARA: Saši Draginu potvrđena optužnica!

BEOGRAD - Specijalni sud u Beogradu potvrdio je optužnicu protiv bivšeg ministra poljoprivrede Saše Dragina i još 20 njegovih saradnika zbog prodaje regresiranog mineralnog đubriva od jula 2009. do oktobra 2011. godine koja je vršena suprotno uredbama Vlade Srbije.

Krivično vanpretresno veće suda je 2. jula donelo rešenje kojim je potvrdilo optužnicu. Protiv ovog rešenja okrivljeni i njihovi branioci mogu izjaviti žalbu Apelacionom sudu u Beogradu, u roku od tri dana od dana prijema rešenja, navodi se u sapštenju suda.

Krivično veće suda smatra da skup činjenica navedenih u optužnici, a koje proizilaze iz dokaza prikupljenih u predistražnom i istražnom postupku, neposredno potkrepljuju opravdanu sumnju da su okrivljeni učinili krivična dela koja im se stavljaju na teret.

Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je optužnicu protiv Dragina i ostalih 22. maja zbog sumnje da su zloupotrebama Azotaru oštetili za oko 25 miliona evra.

Uz Dragina, na optužnici je i vlasnik konsultantske kuće "Ces mekon" Zvonimir Nikezić, koji je bio i konsultant u Azotari.

Dragin i Nikezić se terete da su osmislili način prodaje regresiranog đubriva preko Azotare i preporučili ljudima iz Azotare da tako vrše prodaju đubriva.

Dragin se tereti za krivično delo zloupotreba službenog položaja za koju je zaprećena kazna do 12 godina zatvora, a Nikezić za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u podstrekavanju za koje je zaprećena kazna do 10 godina zatvora.

Obojica su u pritvoru od hapšenja 24. novembra prošle godine, a sud je na predlog tužilaštva prošle sedmice produžio pritvor za još sedam njihovih saradnika.

Osim Dragina i Nikezića optužnica je zbog izvršenja produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu podignuta i protiv Radosava Vujačića, privremenog zastupnika kapitala i predsednika UO u HIP Azotara, zatim Milana Veljovića, direktora PKB, Arsenija Katanića, direktora PD „Aleksa Šantić“, Dragija Lazarevića, direktora Instituta za krmno bilje, Emine Čobanski, direktora PD„ Sunce“ a.d, Verice Spasić, direktora PD „Invej“ a.d., Ljubomira Kuljića, direktora PD „Mlinostep“, Dragana Tanaskovića, direktora PD „Tan trade“, Dragana Mitića, direktora PD „Agro forum“i „Agromedija“, Igora Saboa, direktora PD „Agroseme invest“, Vere Isaković, direktora PD „Ćem co“, Gordana Markovića, direktora PD "Citadela“, Alekse Obradovića, direktora PD „Da car euro“, Srboljuba Žujovića, direktora PD "Srbokop“, Dragana Petrovića, direktora PD „Mlinko amos“, Dragana Vulina, direktora PD „Vulin komerc“ i Veljka Radojevića, zamenika
direktora HIP Azotara.

Mihajlo Grujić je optužen da je kao zamenik direktora u HIP Azotara izvršio produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu i primanje mita.

Borislav Stojković, direktor PD „Tera bo“ i „Sektor 120“, tereti se za produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu i davanje mita.

U optužnici su obuhvaćena tri načina neosnovanog korišćenja budžetskih sredstava namenjenih za regresiranje kupovine mineralnih đubriva, planiranih prema Uredbama Vlade Republike Srbije kao podsticaj poljoprivrednoj proizvodnji, a koja su mogla da koriste registrovana poljoprivredna gazdinstva, poljoprivredna preduzeća i zemljoradničke zadruge.

Prvi deo optužnice se odnosi na prodaju đubriva u HIP Azotara Pančevo PKB-u i „Aleksi Šantić“ a potom ustupanja đubriva kupcima koji nisu imali pravo na korišćenje budžetskih sredstava namenjenih poljoprivrednim proizvođačima.

Ovim delom optužnice obuhvaćeni su Dragin, Vujačić, Grujić, Nikezić, Veljović, Katanić, Čobanski, Tanasković, Sabo i Isaković.

Postoji opravdana sumnja da je prodaja đubriva na ovaj način sprovedena na inicijativu i po preporuci Dragina i Nikezića, što su prihvatili Veljović i Katanić, dok su Vujačić i Grujić pronašli zainteresovane kupce preduzeća PD „Sunce“, „Tan trade“, „Agro forum“, „Agroseme invest“ i „Ćem co“, koji po Uredbi nisu mogli biti korisnici regresa.

Kupovinom đubriva od HIP Azotara po cenama umanjenim za visinu regresa od 10.000 dinara po toni, preko PKB-a i PD „Aleksa Šantić“ tim preduzećima je pribavljena protivpravna imovinska korist u visini razlike razlike u ceni po kojoj su oni platili regresirano đubrivo i regularne, tržišne cene đubriva u ukupnom iznosu od 258.460.700,00 dinara.

HIP Azotari je na ime prodaje đubriva po nižim cenama iz budžeta isplaćen regres u istom iznosu tako da je i ovom preduzeću pribavljena protivpravna imovinska korist.

Drugi deo optužnice se odnosi na prodaju regresiranog đubriva preko Instituta za krmno bilje u količini od 40.000 tona.
Institut je ovo đubrivo dobio kao formalni kupac a potom ustupao privrednim društvima koja nisu mogla biti njegovi krajnji korisnici po donetim Uredbama i nisu imali pravo na regres pri kupovini.

Vujačić i Grujić su pronalazili privredna društva koja su zainteresovana za kupovinu mineralnih đubriva po regresiranim cenama i njihove direktore upućivali na Lazarevića sa kojim su zaključivali ugovore o preuzimanju duga i regresiranog mineralnog đubriva.

Iz budžeta je HIP Azotari po osnovu prodaje đubriva preko Instituta za krmno bilje isplaćen regres od 289.324.750 dinara, a pravim kupcima, preduzećima Sunce, Invej, Tera bo, Mlinostep, Ćem co, Da car euro, Citadela i Srbokop u istom iznosu pribavljena protivpravna imovinska korist.

Treći deo optužnice se odnosi na prodaju regresiranih đubriva preko zemljoradničkih zadruga koje su shodno uredbama mogle biti korisnici ovih sredstava.

Međutim, i one su se kao i Institut za krmno bilje, PKB i „Aleksa Šantić", samo formalno pojavile kao kupci u HIP Azotara, a regresirano đubrivo su stvarno preuzimala preduzeća koja nisu mogla biti korisnici sredstava planiranih za te namene.

Na taj način đubrivo je isporučivano preduzećima „Tera bo“, Da car euro, Vujadinović RMV, Tan trade, Citadela Agro forum, Agro media Srbokop, Mlinko amos, Ćem co i Vulin commerce.

Hip Azotara je po osnovu takve isporuke đubriva navedenim preduzećima iz budžeta naplatila regres u ukupnom iznosu od 394.525.000 dinara pa je u tom iznosu pribavljena protivpravna imovinska korist i za navedena preduzeća jer su đubrivo nabavila po povlašćenoj ceni.

Pored toga, pomenuta preduzeća značajan deo duga u iznosu od 646.592.794 dinara po osnovu kupljenog regresiranog đubriva nisu ni platila. Većina ovih preduzecja se nalazi u stečaju ili u blokadi tako da HIP Azotara ne može naplatiti isporučeno regresirano đubrivo. Azotara je od države na ime regresa neosnovano naplatila ukupan iznos od 942.310.450 dinara. Imajući u vidu visinu nenaplaćenih potraživanja Azotare proizilazi da se praktično najveći deo regresa isplaćenog iz budžeta ovom preduzeću „prelio“ na njegove kupce koji na regres nisu imali pravo.

Četvrti deo optužnice se odnosi na prodaju 83.126 tona neregresiranog đubriva u vrednosti od 2.038.110.020 dinara, preduzećima Agroforum, Sektor 120, Da car euro i Vujadinić RMV.

Zbog stečaja i blokada tih preduzeća, Azotara ne može da naplati dospela potraživanja niti realizovati menice koje su date kao jedino sredstvo obezbeđenja za isporučeno đubrivo.

Ukupna visina neplaćenih obaveza prema Azotari tih preduzeća iznosi 1.912.294.063,18 dinara, sto je i visina protivpravne imovinske koristi koju su sebi pribavili, s obzirom da su preuzeto đubrivo dalje prodali svojim kupcima a Azotari ga do danas nisu platili.