CRNOGORSKI REČNIK: Na more samo s prevodiocem
BEOGRAD - Vraćanje u praistoriju.
Zaljubljenici u Crnogorsko primorje nikako u tu državu ne bi trebalo da kreću na odmor bez „Rečnika crnogorskog jezika“ ili bar prevodioca. Ukoliko odu bez njega, moglo bi im se desiti da umesto nekog specijaliteta u tanjiru ugledaju pasulj, ili da umesto viljuške dobiju pirun.
Naime, ovaj dobronamerni savet proističe iz toga što će Crnogorska akademija nauka i umetnosti do kraja godine objaviti registar sa više od 40.000 reči, koje će biti osnov za izradu prvog „Rječnika crnogorskog narodnog i književnog jezika“.
U tom rečniku naći će reči za koje ni 90 odsto mlađe populacije u Crnoj Gori nikad nije čulo. Teško da iko od crnogorskih tinejdžera zna da je sumaren u stvari podmornica, furmina - šibica, lencun - čaršav... Teško je poverovati i da su mlađi Crnogorci ikad čuli da je užuca u stvari kašika, fadžola - pasulj, lasno - lako, abezina - nerazumna osoba, pot - znoj...
Pored ovih prastarih crnogorskih izraza, u „Rječniku“ će se naći i reči: grko - gorko, komat - komad, soldat - vojnik, korota - žalost, špitalj - bolnica, gatnjik - učkur, ćirija - kirija, škatula - kutija, pirun - viljuška, dukotrpna (dugočekalica) - usedelica, amrela - kišobran...
Rečnik na kojem radi Savet, koji čini 18 stručnjaka za jezik, sa prof. dr Tatjanom Bečanović na čelu, biće štampan na ćirilici. Pa ako će im reči zadavati nevolje, bar će pismo svim turistima iz Srbije biti dobro poznato.
(S. T.)