BOSTON - Uspeh naučnika koji su naše gore list.
Korišćenje svetla umesto elektriciteta za računanje je metod poznat kao optičko računarstvo. Zahvaljujući njemu moguće je napraviti i bolje klasične kompjutere, ali i bolje kvantne računare. Ipak, da bi optičko računarstvo bilo primenjivije neophodno je promeniti ponašanje fotona, talasa-čestica svetla, a to je veoma teško postići.
Stručnjaci sa Instituta tehnologije u Masačusetsu (MIT), bečkog Univerziteta tehnologije, Harvarda i Stanforda, među kojima su i naučnici poreklom iz Srbije, sarađivali su kako bi otkrili način na koji je moguće manipulisati fotonima i napraviti optički prekidač koji bi kontrolisao jedan jedini foton i tako slao svetlo. To se naziva optički tranzistor, što je glavna komponenta računarskog kola.
Dva ogledala koriste se kao optički rezonator. Vladan Vuletić, profesor s MIT, kaže da kad postoji samo jedno ogledalo, sva svetlost koja prolazi se i vraća. S druge strane, nešto čudno se dešava kad se koriste dva ogledala. Kad se njihovo rastojanje poklopi s talasnom dužinom, ogledala postaju providna za svetlost.
- Najveća prednost optičkog računarstva je očuvanje energije. Na ovaj način nije potrebno mnogo energije za svaki bit, jer je on uključen u pojedinačni foton. To je korak ka kompjuterskim čipovima koji će stvoriti brže kompjutere s dužim trajanjem baterije - kaže Jelena Vučković, profesor sa Stanforda.
(A. I.)
Članovi tima
Jelena Vučković, profesor sa Stanforda, rođena je u Srbiji, gde je završila Univerzitet u Nišu i dobila brojne nagrade, a školovanje je nastavila na Kalifornijskom institutu tehnologije. Profesor Vladan Vuletić rođen je u Peći, u Srbiji, a školovao se u Nemačkoj, gde je kasnije radio i na Institutu Maks Plank. Na MIT je došao 2003. godine.