Trišić: Nato izvlači BiH iz zone sumraka

BANJALUKA - Zamenica ministra spoljnih poslova Bosne i Hercegovine i predsednica Komisije za NATO integracioni proces Ana Trišić Babić upozorila je da se ta zemlja nalazi u situaciji ''zone sumraka'', ukazujući na ozbiljne zastoje u procesu evroatlanskih integracija.

Trišić Babić, inače član Izvršnog odbora Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika, odaslala je poruke o kojima bi svi u BiH morali razmisliti.

''Sve imamo, a nemamo ništa. Oko nas svi idu. To je najobjektivnija opasnost za stanovništvo u BiH, za mlade ljude, srednju generaciju i stare. Jedni mi stojimo u mestu'', kazala je Trišić Babić, upozoravajući da je zastoj BiH u integrativnim procesima krajnje opasan.

''Opasan je celokupan ovaj zastoj BiH. Hrvatska, kao naš sused, zemlja sa kojom imamo 1.001 kilometar granice, je punopravna članica Evropske unije i odavno je zemlja članica NATO. Srbija je, ne samo zemlja kandidat za EU, već postoji velika mogućnost da u januaru iduće godine Srbija počne i zvanično pregovore sa EU. Makedonija završava ciklus MAP i zemlja je kandidat, Crna Gora isto. U ovom trenutku, jedino je BiH zemlja regiona koja nema ništa. Mi još uvek ne možemo da apliciramo da budemo zemlja kandidat. Imamo Akcioni plan za članstvo (MAP - Membership Action Plan), a nemamo ga'', naglasila je ona.

Na pitanje da li želi da kaže da je BiH praktično u izolaciji, Trišić Babić je pojasnila kako ''mi u ovom trenutku na neki način sami sebe izolujemo''

''Zato što, jednostavno, mi nismo, ali ne svi, realni da shvatimo kako više nismo tako bitni i da naše probleme unutar BiH apsolutno niko neće rešiti nego da ih moramo isključivo sami rešiti. Mi sami ćemo ovde biti najzadovoljniji kad ih rešimo i dogovorimo se'', ocenila je zamenica ministra spoljnih poslova BiH.

Nadalje, analizirajući međunarodnu poziciju BiH nakon jedne od najvećih kriza nakon Dejtonskog sporazuma, istakla je kako ''smo najveću štetu naneli sami sebi''.

''Da budem iskrena, svet nije bilo briga za aktivnosti koje su se dešavale u BiH, pozitivne ili negativne. Logika je bila, ako vi želite da kod vas bude gore, da ne dolaze investicije, da zemlje sa kojima graničite idu ka EU, a vi stojite, onda ste sami sebi izabrali. Zabrinutost je postojala kako sročiti samo neko saopštenje oko BiH. Niko više ne zna više šta da kaže. Zaista, svi nam nude pomoć i spremni su da nam pomognu. Zbog istorije koju je imala, BiH je jedna od zemlja u regionu koja bi imala najveću pomoć na putu kao EU i NATO kada bi rešili unutrašnje dileme'', smatra Trišić Babić.

Prema njenom sudu, Bosna i Hercegovina nije ni bliže, a ni dalje nego je bila 2010. godine kada je u Talinu pravno i zvanično dobila MAP.

''BiH je dobila mogućnost da aktivira MAP kada se uknjiži nepokretna vojna imovina. Mi nepokretnu vojnu imovinu nismo još uvek uknjižili. Taj uslov još uvek stoji. Mi imamo obećanje koje stoji zvanično na papiru, a koje su potpisali ministri zemalja članica NATO-a, da istog trenutka kada BiH uknjiži nepokretnu vojnu imovinu, dakle, 69 lokacija, da će se aktivirati MAP. Jako smo blizu da (ponovo) dobijemo MAP. Imovina je identifikovana. Tačno se zna kojih je to 69 lokacija. Spisak postoji. Predsedništvo BiH, koje je nadležno za vođenje odbrane i spoljne politike BiH, je taj spisak prihvatilo. Savet ministara je to uobličio u formu pravnog akta. Postoji dogovor i potpis šest političkih lidera u BiH koji u ovom trenutku imaju većinu u Parlamentu BiH. Sve pretpostavke su na stolu'', pojašnjava visoka funkcionerka.

Upitana zašto onda navedeni problem nije rešen i kada BiH može očekivati ''zeleno svetlo'' za MAP, odgovara kako je problem jer se vojna imovina vezala za državnu. Naglašava kako nikome nije cilj da zaustavi napredak BiH prema NATO, već da je reč o ''unutrašnjem pitanju''

''Mislim da smo jako, jako blizu. Ja lično bih volela kada bi se to završilo u ovim letnim mesecima i da to prođe kroz Parlament BiH, jer imamo onda mogućnost da u septembru, kad je uobičajeno da u Briselu zasedaju ambasadori zemalja članica NATO, dobijemo MAP. Jasno je rečeno u trenutku kada se reši pitanje uknjiženja vojne imovine, BiH će se aktivirati MAP. Što je najvažnije, nikad nećemo tu šansu ispustiti, kad-tad će se to desiti'', kazala je Trišić Babić.

Ona naglašava da institucije u BiH, ipak, ne gube vreme i da ubrzano rade na ispunjavanju važnih reformi na NATO putu, što će biti od velike koristi zemlji kada konačno dobije MAP.

BiH će, kako dalje kaže, sa NATO mnogo dobiti, a i već je dobila jer je, kako ocenjuje, NATO ponajviše zaslužan za stabilizovanje BiH nakon Dejtonskog sporazuma.

''BiH je od NATO dobila stabilizaciju i mir. A građani su pokazali da žele i zaslužuju mir. BiH, također, može dosta da pruži NATO. Mi jesmo mala zemlja, ali za NATO to nema toliko značaja. Naime, BiH, bez obzira što nije punopravni član NATO, deluje u Misiji ISAF u Avganistanu. Oficiri iz BiH učestvuju u jednoj vrlo važnoj misiji. Već dve godine, 2010. u Lisabonu i 2012. godine u Čikagu, šef države BiH je ravnopravno sedeo sa ostalim šefovima država i premijerima'', podsetila je.

Isto tako, ona smatra kako je posebno važna pomoć koju Turska pruža BiH na putu ka NATO članstvu. Važna su i iskustva Turske.

''Turska spada u grupu zemalja, naših prijatelja. Postoji grupa zemalja koji su nam zaista prijatelji i trude se da se BiH svaki put spomene, tako da se ne zaboravi da NATO ima obavezu da nam aktivira MAP kada BiH uknjiži vojnu imovinu. Turska se zalaže za to. Osim toga, Turska je kontakt ambasada NATO-a ovde u BiH i kroz tu svoju aktivnost ona ima svoj ulogu. Turska je svojim članstvom u NATO doprinela jedan miran razvoj Evrope i stvaranje veće i stabilnije EU'', dodala je ona.

Veruje, također, da će Hrvatska, kao prijatelj i prvi komšija, zasigurno nastaviti da podržava ulazak BiH u NATO, čiji je Hrvatska punopravni član.

''Hrvatska će i kao članica EU, ne samo podržavati, već i opominjati EU na BiH, Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju... uopšte na dovršetak procesa širenja EU na zemlje jugoistočne Evrope'', kaže Trišić-Babić.

Dugo se radilo na dobrim odnosima Bosne i Hercegovine i Srbije

Komentirajući otopljavanje odnosa između BiH i Srbije, Trišić Babić ističe da se ''na dobrim odnosima između BiH i Srbije'' dosta dugo radilo.

''Oni su sada dobri. Građani Srbije i BiH su kroz životne potrebe osetili da su odnos BiH i Srbije dobri. Mi smo zemlje regiona, obavezni smo sarađivati, to je prirodno. Mislim da će u budućnosti saradnja BiH i Srbije biti još bolja i na putu evropskih integracija. To je prostor gde će region moći kvalitetno da sarađuje i da se unapredi život u regionu infrastrukturno, kulturno, obrazovno…'', konstovala je ona.

Trišić Babić je u ime Ministarstva spoljnih poslova BiH apelovala na smirivanje prilika u Egiptu, pogotovo nakon slučajeva kada je vojska pucala na narod i tom prilikom ubila više desetina osoba.

''Ako iko ima osećaja za takve događaje koje gledamo putem medija u Egiptu, onda su to građani BiH. BiH je bila članica Saveta bezbednosti UN i imala je zapaženu ulogu, tako da se u svetu sluša naš apel na smirivanje situacije u Egiptu i na mir. Egipat je jako bitna zemlja u tom regionu zbog sigurnosti regiona i globalne sigurnosti. Ne bi bilo dobro da se stvari još više zakomplikuju u Egiptu. Slike koje pristižu su dosta ružne, vesti koja dolaze su dosta loše'', zaključila je Ana Trišić Babić.