Hakim Gijas tvrdi da rezanjem kože i puštanjem krvi ljudima može da izleči artritis, srčana oboljenja, pa čak i leukemiju
NJU DELHI - Svi hoće pod njegov nož.
Indijac Hakim Gijas (79) iz prestonice Indije Nju Delhija leči ljude na ulici tako što im žiletom zaseca kožu na određenim mestima i pušta im krv. On tvrdi da na taj način može da izleči različite forme artritisa, srčanih oboljenja, pa čak i rane stadijume leukemije. Iako za svakog „pacijenta“ menja oštricu, strašno je to što nema nikakvo higijensko sredstvo, pa ni vodu.
Iako je medicinska nega u Indiji poslednjih godina uznapredovala, stanovnici te zemlje duboko veruju samoprozvanom lekaru Gijasu da puštanjem krvi može da im pomogne, ublaži simptome teškog oboljenja, pa čak i da ga potpuno izleči. Zato kod njega tokom dana u proseku dođe oko 100 pacijenata. Oni ne mare za to što mogu da se inficiraju jer bezuslovno veruju svom pomagaču, koji im ne naplaćuje usluge.
Metoda lečenja puštanjem krvi poznata je još iz doba antičke Grčke. Verovalo se da se na taj način iz organizma izbacuje loša krv, a telo se tera da proizvodi novu, svežu krv, što doprinosi boljem stanju. U Evropi je ta terapija potpuno diskreditovana krajem 19. veka, kad su lekari otkrili da to pacijente čini sklonijim infekciji.
Indijac Hakim Gijas (79) iz prestonice Indije Nju Delhija leči ljude na ulici tako što im žiletom zaseca kožu na određenim mestima i pušta im krv. On tvrdi da na taj način može da izleči različite forme artritisa, srčanih oboljenja, pa čak i rane stadijume leukemije. Iako za svakog „pacijenta“ menja oštricu, strašno je to što nema nikakvo higijensko sredstvo, pa ni vodu.
Iako je medicinska nega u Indiji poslednjih godina uznapredovala, stanovnici te zemlje duboko veruju samoprozvanom lekaru Gijasu da puštanjem krvi može da im pomogne, ublaži simptome teškog oboljenja, pa čak i da ga potpuno izleči. Zato kod njega tokom dana u proseku dođe oko 100 pacijenata. Oni ne mare za to što mogu da se inficiraju jer bezuslovno veruju svom pomagaču, koji im ne naplaćuje usluge.
Metoda lečenja puštanjem krvi poznata je još iz doba antičke Grčke. Verovalo se da se na taj način iz organizma izbacuje loša krv, a telo se tera da proizvodi novu, svežu krv, što doprinosi boljem stanju. U Evropi je ta terapija potpuno diskreditovana krajem 19. veka, kad su lekari otkrili da to pacijente čini sklonijim infekciji.