„Sveto drvo“ palo na saobraćajnicu u mestu Zavoj kod Pirota, a meštani ne smeju da ga pomere, već idu preko njive
PIROT - Sujeverje je jedan od najvećih problema.
U naselju Zavoj iznad Zavojskog jezera na Staroj planini meštani imaju sličan problem kao i stanovnici Savinca. Naime, drvo kruške je zbog starosti još pre šest godina palo i preprečilo seoski put, ali niko od meštana i ne pomišlja da ga pomeri, zbog čega godinama imaju velikih problema da stignu do svojih imanja.
Prvo da se osvešta
Ljubisav Kostić, jedan od meštana ovog naselja, kaže da je drvo zbog starosti istrulelo i palo posred puta još pre šest godina, ali ni dan-danas niko ne sme da ga pomeri.
- Kod tog drveta smo za vreme seoskih slava vršili verske obrede, okupljao se narod, dolazili popovi.
Međutim, drvo je palo i od onda su nastali problemi, jer niko ne sme da ga pomeri. U našem kraju se veruje da svako ko na bilo koji način naudi svetom drvetu rizikuje da ga stigne veliko prokletstvo, koje se prenosi generacijama. Sveštenici kažu da prvo oni treba da očitaju molitvu, a da se onda drvo može poseći i podeliti sirotinji za ogrev, ali niko se ne usuđuje da to uradi - kaže Kostić.
Njiva umesto puta
Jovan Potić, takođe meštanin Zavoja, kaže da su meštani na njivi napravili put.
- Da bi mogli da se kreću, ljudi su od njive napravili put, jer nisu smeli da pomere drvo - kaže Potić. Sociolog Neven Cvetićanin kaže da slučajevi s hrastom i drvetom kruške ukazuju na raširenost praznoverja.
- To je praznoverje i to je osnovni problem koji ima država Srbija. Mi pod hitno moramo da promenimo svest kako bismo krenuli dalje. Naš narod je sujeveran čim veruje u neki hrast ili neku krušku. To su paganski običaji, zbog kojih smo mi zaostali - kaže Cvetićanin.
U naselju Zavoj iznad Zavojskog jezera na Staroj planini meštani imaju sličan problem kao i stanovnici Savinca. Naime, drvo kruške je zbog starosti još pre šest godina palo i preprečilo seoski put, ali niko od meštana i ne pomišlja da ga pomeri, zbog čega godinama imaju velikih problema da stignu do svojih imanja.
Prvo da se osvešta
Ljubisav Kostić, jedan od meštana ovog naselja, kaže da je drvo zbog starosti istrulelo i palo posred puta još pre šest godina, ali ni dan-danas niko ne sme da ga pomeri.
- Kod tog drveta smo za vreme seoskih slava vršili verske obrede, okupljao se narod, dolazili popovi.
Međutim, drvo je palo i od onda su nastali problemi, jer niko ne sme da ga pomeri. U našem kraju se veruje da svako ko na bilo koji način naudi svetom drvetu rizikuje da ga stigne veliko prokletstvo, koje se prenosi generacijama. Sveštenici kažu da prvo oni treba da očitaju molitvu, a da se onda drvo može poseći i podeliti sirotinji za ogrev, ali niko se ne usuđuje da to uradi - kaže Kostić.
Njiva umesto puta
Jovan Potić, takođe meštanin Zavoja, kaže da su meštani na njivi napravili put.
- Da bi mogli da se kreću, ljudi su od njive napravili put, jer nisu smeli da pomere drvo - kaže Potić. Sociolog Neven Cvetićanin kaže da slučajevi s hrastom i drvetom kruške ukazuju na raširenost praznoverja.
- To je praznoverje i to je osnovni problem koji ima država Srbija. Mi pod hitno moramo da promenimo svest kako bismo krenuli dalje. Naš narod je sujeveran čim veruje u neki hrast ili neku krušku. To su paganski običaji, zbog kojih smo mi zaostali - kaže Cvetićanin.
Hrast mora da se zaštiti
Danima se govorilo o sudbini hrasta u Savincu, a rešenje je konačno ponudio ministar građevinarstva i urbanizma, koji je rešio da dve trake auto-puta gradi oko hrasta. Goran Rodić, ekspert iz Saveza građevinskih inženjera i tehničara Srbije, kaže da hrast iz Savinca pre svega mora dobro da se zaštiti.
- Verujem da će ministar Ilić održati obećanje i da neće pomerati hrast. Prvo treba da se odseku površinske žile, kako ne bi ugrožavale auto-put. Mora se postaviti bankina oko hrasta kako ne bi došlo do padanja grana - kaže Rodić.