OPASNO: Zbog vađenja nafte pogodiće nas serija jakih zemljotresa!

Rizik drobljenje stena slabi rasedne linije, koje bi mogle aktivirati razorne potrese, čiji okidač bi bio drugi potres, hiljadama kilometara daleko

LONDON - Napravićemo katastrofu sami sebi!
Vađenje nafte iz škriljaca metodom hidrauličkog bušenja (freking) može biti veoma opasno po čovečanstvo, to se već zna. Ovaj proces troši mnogo dragocene vode, koristi mnogo štetnih hemikalija, u atmosferu ispušta mnogo otrova, a u pijaću vodu kancerogene materije.

Ipak, naučnici sada tvrde da je freking još opasniji nego što se mislilo. Naime, američki geolozi upozoravaju da bi masovna primena ovog metoda mogla oslabiti rasedne linije, koje se nalaze duboko ispod površine Zemlje, i izazvati seriju razornih zemljotresa.

Veliki zemljotresi, čak i hiljadama kilometara daleko, mogli bi izazvati domino-efekat i uticati na frekingom oslabljene linije, te izazvati nove, podjednako moćne potrese, tvrde naučnici sa univerziteta Kolumbija.

Štaviše, naučnici su već identifikovali tri zemljotresa, u Oklahomi, Koloradu i Teksasu, za koje veruju da su direktna posledica frekinga.

- Tečnost koja ostaje u zemljištu posle hidrauličkog lomljenja stena dovodi rasede do tačke pucanja. Seizmički talasi koji putuju po našoj planeti mogu izazvati cepanje ovih raseda i izazvati zemljotres od pet stepeni po Rihteru - kaže Nikolas van der Elst sa Kolumbije.

Naučnici upozoravaju da čak i slabi seizmički talasi mogu pokrenuti seriju slabijih zemljotresa, što stvara predispoziciju za jače potrese dodatnim slabljenjem raseda.

- Ovo treba da je još jedno veliko i jasno upozorenje. Freking je štetan i treba ga ukinuti - rekao je povodom najnovijeg otkrića o povezanosti frekinga i zemljotresa Džon Armstrong, portparol grupe „Njujorčani protiv frekinga“, koja se godinama bori protiv ovog metoda eksploatacije nafte.

Lomljenje stena vodom

Hidrauličko lomljenje je bušenje i ubacivanje tečnosti pod velikim pritiskom u zemljište kako bi se polomile stene i oslobodili gas ili nafta u njima. Prvi put ovaj metod primenjen je 1947. godine, a procena je da se danas 60 odsto gasa i nafte na svetu dobija na ovaj način.