JAGODINA - Ugađam investitorima na svaki način, menjam avio karte, organizujem prevoz, pokazujem grad, kad su dolazili Italijani, zvao sam Jadranku Jovanović da peva na italijanskom, Merima Njegomir je pevala Rusima na ruskom, gostim ih od jutra do sutra. Kao gradonačelnik jedini je smatrao da investitori mogu da dođu u Srbiju, samo ako se "vuku za rukav", tako što im odeš na vrata i predložiš da ulože u Srbiju, otvore proizvodnju i zaposle radnike. Palmin recept za godinu dana zaposlio je više od 500 radnika, a onda su mu se priključili i gradonačelnici ostalih opština u Srbiji kako bi putujući po svetu pokušali da otvore nove fabrike i radna mesta i u svojim opštinama - kaže predsednik Skupštine Jagodine Dragan Marković Palma i dodaje:
- Recept je vrlo prost - nema čekanja! Investitorima moraš doći pred noge i objasniti da je Srbija zemlja povoljna za ulaganje, a kada ti dođu, moraš da ih gostiš, da pokažeš da si dobar domaćin, da obezbediš da ne čekaju dugo na dozvole i ne smeš da dozvoliš da se bez sklopljenog ugovora vrate u svoje zemlje. Idem im na vrata i vučem ih za rukav. Sve to organizujemo da bude na državnom nivou, preko ambasada i kongresnih centara. Bitno mi je da dođu u Jagodinu, kad se to desi više ih ne ispuštam.
Kaže da je dosta naučio od svoga dede.
- Naučio sam od dede. Naša porodica je oduvek bila imućna, bavili smo se poljoprivredom i imali smo dosta stoke. Kada odu na pijacu da prodaju kravu, moj deda i moj otac, deda je govorio da kupca ne smeš da ispustiš. Deda je uvek tražio 1.000 tadašnjih maraka za kravu, bez obzira na to što ona vredi 800. Kad neko priđe i pita pošto je krava, deda ga uhvati za rukav i ne da mu da ode. Priča mu, vidi prijatelju kako je "meka na vime", pa koja je tvoja cena, pa voli decu... Ni ja investitore ne ispuštam.
- Što je do mene, ja sam uradio. Do sada sam više od 40 gradonačelnika vodio na putovanja. Desilo se da je Novi Pazar napravio posao da izveze farmerke u Rusiju, a Trstenik je sklopio ugovor sa fabrikom koja proizvodi avione. Ravanica iz Ćuprije će izvoziti konditorske proizvode u Rusiju. Kada odemo, ja ih sve predstavim. To je taj, to je taj...
On ne krije daje sa nekima od njih imao problema.
- Ma da. Gradonačelnika Vranja sam poveo u Rusiju da sklopi posao, kad on ukrao konjak. Došlo mi da mu otkažem hotel, pa da se peške vrati u Srbiju. Predlagali mi da kažem ako me zovu iz medija da se to nije desilo. Kako nije?! Peo se uz stepenice, a prvi stepenik bio malo duži, i kako je koraknuo, iskliznula mu flaša koju je sakrio ispod sakoa, i to pravo pred novinare.
Kaže da aferu nisu krivi novinari.
- Ma kakvi, oni moraju da napišu. Uvek poludim kada vas ostave da čekate ispred Vlade ili ispred nekog sedišta stranke kao siročići. I kažem: "Alo bre! Uvedi te ljude, daj im nešto da popiju i pojedu, i to su ljudi". Ne! Ostave novinare da ih na ulici čekaju, i po suncu i po snegu po ceo dan dok se oni smisle nešto da izjave. Mnogo me to nervira. Ej, da čekaš po pet sati na ulici, da onaj u odelu izađe da ti saopšti neku glupost.