CIMERMAN DELI SAD: Da li su Afroamerikanci građani drugog reda?

Tanjug

Crni kongresmeni, predstavnici crkve, kao i ljudi koji protestuju na ulicama, ovu presudu vide kao dokaz stalnog rasizma u Americi, koji postoji i nakon što je prvi Afroamerikanac izabran za predsednika zemlje

1/6

Vidi galeriju

CIMERMAN DELI SAD: Da li su Afroamerikanci građani drugog reda? Autor: Tanjug

VAŠINGTON - Oslobađajuća presuda Džordžu Cimermanu, kome je suđeno na Floridi za ubistvo crnog tinejdžera Trejvona Martina, ponovo je rasplamsala rasne tenzije u SAD.

Kao i pre dve decenije, kada su četvorica belih policajaca iz Los Anđelesa oslobođena krivice za prebijanje crnca Rodnija Kinga, što je zabeleženo i na video snimku, sada se Afro-Amerikanci u SAD ponovo osećaju kao građani drugog reda, navodeći da su oni ljudi čiji život vredi manje od života njihovih belih sugrađana.

Crni kongresmeni, predstavnici crkve, kao i ljudi koji protestuju na ulicama, ovu presudu vide kao dokaz stalnog rasizma u Americi, koji postoji i nakon što je prvi Afroamerikanac izabran za predsednika zemlje.

U vezi sa ovim slučajem juče se oglasio i sam Obama, rekavši da je Martinova smrt tragedija, ali je istovremeno pozvao i na mirno prihvatanje odluke koju je donela šestočlana ženska porota na Floridi.

"Trejvon Martin je mrtav, zato što su on i drugi crnci viđeni kao problem, a ne kao osobe", kaže sveštenik Rafael Varnok iz Baptističke crkve u Atlanti.

S druge strane, Zimerman i njegovi branioci tvrde da rasa nije igrala nikakvu ulogu u ovom slučaju, već upravo suprotno, da se on branio od sedamnaestogodišnjeg momka koji je skočio na njega u udarao mu glavu o pločnik.

Trejvon Martin je ubijen 26. februara 2012. godine u predgrađu Orlanda, pošto je u njega posle kraće svađe pucao Zimerman, pripadnik takozvane građanske straže, koju čine lokalni stanovnici zaduženi da patroliraju ulicama zbog sprečavanja provala u kuće I pljački.

Crni tinejdžer se mirno šetao ulicom kada mu je prišao Zimerman i pitao ga šta tu traži.

Pošto je pozvao policijski broj 911, Zimermanu je dežurni dispečer rekao da prestane da prati Martina i da saceka patrolu, ali to on ipak nije učinio, već je nastavio da ide iza njega. Tada je došlo do svađe i koškanja između njih dvojice, da bi Zimerman u jednom trenutku izvadio pištolj i pucao u Martina.

On je kasnije policiji rekao da je morao da puca, pošto je Martin nasrnuo na njega, oborio ga na zemlju i počeo da mu udara glavu o pločnik.

Suđenje za ovo ubistvo otvorilo je i ranije započetu debatu o nošenju i izdavanju dozvola za oružje u Americi.

Gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg smatra da zakoni "pucaj prvi", kao što je ona koji je na snazi na Floridi, štiti one koji se nemarno ponašaju sa oružjem.

Demonstracije u Americi su za sada mirne, i hiljade ljudi od Bostona do Vašingtona i od San Franciska do Los Anđelesa, izašle su na ulice da iskažu svoje nezadovoljstvo presudom.

Zimermanov advokat Mark O'Mara takođe kaže da bi ishod suđenja bio drugačiji da je njegov klijent crnac.

"U tom slučaju on nikada ne bio ni bio optužen za zločin. Ovo suđenje je postalo fokus za grupe koje se bore za građanska prava, što je odlično i ja to podržavam, ali ne podržavam da Zimerman bude osoba koja bi bila osuđena za sva kršenja njihovih prava u prošlosti", zaključio je branilac O'Mara.

Dzordž Zimerman je od juče slobodan čovek, ali prema rečima njegovog brata, pn je čovek koji će se do kraja života okretati za svojom senkom.

TAGOVI