Amar Jašarspahić Gile je momak koji je do pre nekoliko meseci „ponosno“ dečački samo nosao akustičnu gitaru kroz Ulicu Almira Hasagića ( MZ Bićer) u kojoj je nastanjen zajedno sa svojim roditeljima, međutim sudbina se poigrala s njim te je „hrabro“ zakoračao i svojim glasom od prve audiciji u Zrenjaninu „očarao“ širu masu ljudi i zainteresovao na desetine hiljada svojim nastupima i odneo titulu pobednika „Zvezda Granda“.
Donosimo vam razgovar sa njegovim roditeljima - majkom Nađom i ocem Senadom...
Predstavite nam se i recite našim čitaocima kako je to teklo Amarovo detinjstvo?
Mi smo njegovi roditelji, otac Senad i majka Nađa Jašarspahić. Naš Amar je imao 19 meseci, kada smo 1992.godine zbog ratnih dešavanja u BiH, otišli prvo u Sloveniju, potom veoma brzo u Austriju i na kraju u Nemačku gde je naš sin krenuo u prvi razred. Međutim, nostalgija prema domovini nas je vratila u Kakanj, kada Amar nastavlja svoje Osnovno školovanje u O.Š.“15.april“ u Doboju kod Kaknja, srednju tehničku školu a potom i pravni fakultet.
Koji su to hobiji, prva interesovanja koja su plenila pažnju Vašeg sina?
Pre svega je to bilo bavljenje muzikom jer je veoma rano pokazivao interesovanja prvo prema klavijaturama, gitari kada je nastupao po školskim priredbama i manifestaijama, dok to tek prelazi u ozbiljnije okvire po završetku srednje škole, kada počinje da nastupa po lokalnim objektima, nekim svadbama, rođendanima. Osim toga njegova velika sporedna ljubav su i danas odbojka i ribolov. Odbojku je počeo da trenira u petom razredu a vrlo brzo je igrao i za prvi tim.
Odakle ustvari nadimak Gile?
Ustvari nepoznanica je da je Amar često kao mlađi voleo pesmu grupe Zabranjeno pušenje pod nazivom „Gile je Šampion“,a sam tekst te pesme ustvari govori o nekom po nadimku Gile koji odlazi u Beograd i postaje Šampion, čija je priča danas neverovatna i istinita jer se ta priča iz pesme Amaru upravo dogodila.
Kako ste reagovali na dan kada se Gile pojavljuje na prvoj audiciji u Zrenjaninu?
Nismo mogli da verujemo da se naš sin pojavio na toj audiciji. Cela porodica je reagovala pozitivno i sa oduševljenjem jer je reč o najjačem takmičenju na Balkanu. Ustvari, Erna Josipović je bila najveći i jedini incijator za njegov odlazak na poslednju audiciju u Srbiju. Stvari su posle tekle svojim tokom, navikavali smo se na sve. Grand je pokazao korektnost, profesionalizam, ozbiljnost i videli smo da nema nameštanja, tražio se kvalitet. Početci su bili veoma zahtevni i teški. Moramo istaći da nam je Centrotrans tokom celog takmičenja izlazio u susret u cenama koje su za ovaj vid putovanja iznimno visoke. Imali smo i nekoliko sponzora, a u nekoliko navrata navijači su plaćali odlaske u Beograd. Važno je da je svaki dolazak i povratak nazad protekao bez ijednog incidenta. Spomenućemo da su nam od prvog dana organizovanja pomogli, Nedžad Nelle Šehagić i Samir Gila Kovač, koji nije propustio nijedan odlazak, te mnogobrojni prijatelji. Posebno želimo da se zahvalimo Amarovom tetku Eldanu koji je sve vreme i bez imalo razmišljanja pomogao njegovo takmičenje i finansijski i naše dolaske u Produkciju „Zvezda Granda“ u svako doba dana.
Kako ste Vi doživeli momente proglašenje pobednika na Grandu?
Od prvog javnog pojavljivanja na TV-u smo verovali da može doći do samog kraja, mada nismo mogli garantovati da će biti među prvima, ali među 10 jesmo. U njegovu sposobnost i predanost takmičenju nismo sumnjali, jedni je vladao drugi faktor a to je izdrživost svega. Još uvek je među nama prisutna doza neverice oko svega ovoga a retko je tu pa se i ne možemo radovato bez njega. Ali, puno smo srećni jer je uspeo o čemu je uvek sanjao. Ceo život ulažemo u njega, i to je danas urodilo jednim krunisanim plodom. Sećamo se kada je rekao “Idem samo da čujem da mi Saša kaže da li znam da pevam“. Otišao je u Beograd i u Kakanj doneo pobednički pehar! Osvojio je stan na Vidikovcu, snimanje albuma, nagradu od 300.000 dinara (pola je poklonio svom najboljem drugu) i poklonjen mu je konert u Kaknju.
Da li se Amar promenio nakon takmičenja?
Kada je u pitanju karakter, narav, skromnost i spontanost ostao je isti naš Amar i to nas čini više nego ponosnim. Jedino što smo primetili je da je postao ozbiljniji i to nam je drago, ustvaro sazreo je.