BEOGRAD - Direktor Klinike za gastroenterologiju KCS prof. dr Mirjana Perišić negirala je pisanje medija da je bacila u đubre uzorak krvi i uput za analizu pacijenta D.G. kome je pre pet godina transplantirana jetra.
Perišić je negirala da je bacala epruvete krvi pacijenta D.G. u đubre, a od kolega je, kako navodi, saznala da je problem s vađenjem uzoraka krvi u Biohemijskoj laboratoriji Poliklinike KCS nastao jer je sestra pacijenta zahtevala da se izvadi dodatna epruveta krvi koju bi ona lično odnela na virusološku analizu na Infektivnu kliniku, što je suprotno propisima.
Perišić kaže i da je sestra D.G. u junu 2013. godine pokušala da na analizu u Infektivnu kliniku dostavi neobeleženu epruvetu krvi nepoznatog porekla, što je osoblje ocenilo kao pokušaj manipulacije rezultatima analiza i dodala da je D.G. upućen da lično ode na Infektivnu kliniku, gde je trebalo da mu se uzme krv za virusološku analizu, ali je on to odbio.
Slučaj je bio predmet Unutrašnje kontrole koju je organizovala Zdravstvena inspekcija Ministarstva zdravlja, koja je, kako navodi Perišić, utvrdila da u njenom radu i radu tima lekara hepatologa Klinike za gastroenterologiju nije bilo propusta, o čemu su obaveštene nadležne institucije.
Dr Perišić je objasnila da pacijentu D.G. nije uskratila neophodnu terapiju, kako on tvrdi, i dodala da mu se redovno obezbeđuju potrebni lekovi.
Direktor KCS profesor Miljko Ristić izjavio je ranije za Tanjug da će sazvati stručni kolegijum kako bi doneo odluku o daljem lečenju pacijenta sa presađenom jetrom D. G, koji je nezadovoljan što mu je nedavno promenjena terapija.
"Pacijent je bio nezadovoljan ovom odlukom i ja smatram da ima pravo da izabere lekara kome će verovati i da dobije terapiju koju su mu preporučili lekari u Italiji, gde je urađena transplantacija. Potpisao sam da Klinički centar nabavi lek koji je pacijent i do sada koristio", naveo je Ristić.
On je dodao da je i njegov stav da ne treba menjati preporučenu terapiju pacijentima s presađenim organima koji se iz Srbije šalju u inostranstvo na lečenje.
Perišićeva, međutim, navodi da nije istina da je pacijentu D.G. nakon transplantacije jetre uskratila neophodnu terapiju i tvrdi da mu se na Klinici redovno obezbeđuje potrebna terapija - lekovi prograf, HBIg i entecavir (baraclude), što je u skladu sa propisanim procedurama o lečenju transplantiranih pacijenata i aktuelnim svetskim standardima.
Ona navodi i da je nepravilna primena leka adefovir (hepsera) u terapiji izazvala kod pacijenta u prethodnom periodu oštećenje bubrega, odnosno "hroničnu bubrežnu insuficijenciju trećeg stepena i renalnu tubulamu disfunkcije".
Zbog toga je, kako je dodala, stručni tim lekara hepatologa Klinike za gastroenterologiju KCS reagovao i obavestio pacijenta da bi trebalo da se obustavi primena tog leka u daljoj terapiji.
"U skladu sa stručnim standardima, o ovom problemu obavešten je i profesor Pijerluiđi Tonito iz Italije, koji je učestvovao u transplantaciji jetre, a koji je potvrdio da bi u nastavku terapije trebalo prekinuti primenu leka adefovir i da bi trebalo korigovati doze lekova HBIg i entecavir", navela je Perišić.
Pacijent D.G. i njegove sestre, kako je dodala, odbijaju da prihvate taj stručni stav i "neprimerenom zloupotrebom medija vrše pritisak na stručnjake u uverenju da mogu uticati na to kakvu će terapiju pacijent primati".
Pacijent terapiju lekom adefovir, rekla je Perišić, može da nastavi isključivo na sopstvenu i odgovornost profesorke Rade Ješić-Vukićević, koja vodi njegovo lečenje, ali ne može zahtevati od nje (Perišić) i transplantacionog tima da se saglase sa terapijom koja ugrožava njegovo zdravlje.