ATLANTA - Sedam dana pošto je porota donela oslobađajuću presudu Džordžu Cimermanu za ubistvo nenaoružanog afroameričkog tinejdžera Trejvona Martina, građani SAD su u subotu počeli da se okupljaju da bi na skupovima širom zemlje u najmanje sto i jednom gradu izrazili na miran način nezadovoljstvo zbog sudske odluke.
Skupove pod nazivom "Pravda za Trejvona" organizovala je Nacionalna akciona mreža koju predvodi borac za ljudska prava tamnoputi Al Šarpton i to u gradovima od Njujorka i Los Anđelesa do Vičite, Kanzas i Birmingema, Alabama, javio je AP.
Skupovi su zakazani za podne po lokalnom vremenu.
U centru Menhetna, Šarpton je razgovarao s pristalicama, rekavši im da želi da se promene zakoni o samoodbrani prema kojima čovek može nesmetano da ubije ukoliko strahuje za život ili da će biti povređen.
"Nastojimo da promenimo zakone tako da se ovo više nikada ne ponovi", rekao je Šarpton.
Martinova majka Sibrina Fulton takođe je govorila okupljenima u Njujorku.
"Danas je to bio moj sin. Sutra može da bude vaš", rekla je ona.
Šarpton je kazao da, poput mnogih, želi da Ministarstvo pravde sada podigne federalnu optužnicu protiv Cimermana.
Na skupu u Njujorku koji je privukao nekoliko hiljada ljudi, bili su još muzičke zvezde Džej Zi i Bijonse.
"Ubistvo mog sina, kako verujemo, treba da dovede do promena u našem društvu i povuče zakon koji dozvoljava da se neko ubije samo zbog toga što neko misli da je on sumnjiv", rekao je u Majamiju otac ubijenog Trejsi Martin, na skupu pred oko 500 ljudi.
Ove sedmice, američki državni tužilac Erik Holder najavio je da će Ministarstvo pravde Sjedinjenih Američkih Država nastaviti istragu o ubistvu crnog tinejdžera Trejvona Martina, nakon što je sudska porota na Floridi oslobodila optužbi Džordža Cimermana za to krivično delo.
Nakon što je oslobođen, Cimermanu ne može ponovo da se sudi za to delo, ali federalne vlasti imaju mogućnost da pokrenu civilnu parnicu protiv njega, za naknadu štete, ako se ustanovi da je ubistvo počinjeno iz rasnih pobuda.
Većina pravnih eksperata navode da će biti teško da se podigne takva optužnica, jer su neophodni dokazi da je Martin ubijen iz rasnih pobuda, prenela je američka agencija.
Zbog oslobađanja Cimermana širom SAD već su održani protesti, a u crkvama su mnoge mise posvećene ubijenom Martinu. Većina demonstracija bila je mirna, a najveći protest bio je 14. jula, u Njujorku, gde je mali miting prerastao u skup nekoliko hiljada ljudi.
Martin je ubijen 26. februara 2012. godine u predgrađu Orlanda, pošto je u njega posle kraće svađe pucao Cimerman, pripadnik takozvane građanske straže, koju čine lokalni stanovnici zaduženi da patroliraju ulicama zbog sprečavanja provala u kuće i pljački.
Tinejdžer se mirno šetao ulicom kada mu je prišao Cimerman i pitao ga šta tu traži.
Pošto je pozvao policijski broj 911, Cimermanu je dežurni dispečer rekao da prestane da prati Martina i da sačeka patrolu, ali to on ipak nije učinio, već je nastavio da ide iza njega.
Tada je izbila svađa uz koškanja njih dvojice, da bi Cimerman u jednom trenutku izvadio pištolj i pucao u Martina. On je kasnije policiji rekao da je morao da puca, pošto je Martin nasrnuo na njega, oborio ga na zemlju i počeo da mu udara glavu o pločnik.
Šestočlana ženska porota na Floridi oslobodila je 13. jula Cimermana krivice nakon tronedeljenog suđenja.
Američki predsednik Barak Obama izjavio je juče da svi moraju da poštuju odluku porote koja je oslobodila Cimerman, ali i da belci u SAD treba da shvate da se Afroamerikanci i dalje susreću s rasnom diskriminacijom.