HJUSTON - Čovek koji je napravio drugi veliki korak za čovečanstvo, a mali za čoveka, sad traži od čoveka još veći korak.
Baz Oldrin, drugi čovek na Mesecu, zahteva da se što pre ide na planetu Mars i veruje da je to ostvarljivo.
- Izazov koji nas čeka je epski, ali istorijski. Na putu smo da naselimo Crvenu planetu - kaže Oldrin.
Stara ideja
Iako je ideja o slanju ljudi na Mars stara više od jednog veka, tek s pravljenjem tehnologije koja je poslala ljude na Mesec postalo je moguće praktično razmišljati o ovom izazovu.
Plan koji je 1989. predložio tadašnji predsednik Džordž Buš stariji odbačen je jer je koštao više od 500 milijardi dolara.
Ipak, u poslednjih nekoliko godina, trka za Mars se zahuktava, a predsednik SAD Barak Obama pozvao je pre tri godine NASA da postavi dalekosežne istraživačke ciljeve, od kojih je jedan slanje astronauta na Mars do 2035. godine. Ipak, problem NASA je što još uvek nema dovoljno novca za slanje ljudi na Mars, a kamoli povratničku misiju. Put na Mars u narednim decenijama najavili su Rusi, Kinezi i Evropljani, ali i neke privatne kompanije, kao što je „Mars jedan“.
Šta je sve potrebno
Zemlja i Mars su, kad su najbliži, udaljeni oko 54 miliona kilometara, i astroinženjeri procenjuju da bi za let ljudske posade do Crvene planete bilo potrebno najmanje 10 meseci. Najveći izazov za ljude na ovakvoj misiji bila bi kosmička radijacija, od koje bi se nekako trebalo zaštititi. Dalje, za 10 meseci putovanja bilo bi potrebno i mnogo opreme, hrane i goriva. Veliki problem je i bezbednost astronauta, pogotovo pri sletanju na Mars, pošto tanana Marsova atmosfera ne bi mnogo pomogla pri usporavanju broda koji leti brzinom od 20.000 kilometara na sat.
Koliko smo odmakli
NASA planira misiju tokom koje bi se ljudi iskrcali na Mars u sledećih 25 godina, a Rusi i Evropljani su već napravili simulaciju uslova na misiji, izolujući šest marsonauta na 520 dana. Kina planira da pošalje ljude na Mars između 2040. i 2060, a aktivan je i privatni sektor. Holandska firma „Mars jedan“ planira kolonizaciju Marsa za desetak godina, a već imaju 78.000 ljudi koji su se prijavili za put na Crvenu planetu u jednom smeru.
Kako bi izgledao život na Marsu
Prvi ljudski „marsovci“ morali bi da žive u bazi dovoljno velikoj da u nju stanu svi sistemi za održavanje života, zalihe (koje bi povremeno stizale sa Zemlje). Morali bi da sagrade svoj dom u nekoliko faza, baš kako je građena Međunarodna svemirska stanica. Korak po korak, oni bi sagradili hermetički zatvorenu „kuću“ u kojoj bi se nalazili i staklene bašte u kojima bi bilo moguće gajenje hrane.
Moramo na Mars da bismo preživeli
Vrste koje imaju samo jednu planetu ne preživljavaju - rekao je jednom bivši astronaut Džon Gransfeld.
I čuveni kosmolog Stiven Hoking misli slično:
- Ako bi se na Zemlji desila nuklearna katastrofa, gubljenje resursa, katastrofalne klimatske promene ili čak invazija vanzemaljaca, kolonija na Marsu služila bi nam kao način da očuvamo vrstu. Verujem da ćemo na kraju uspostaviti samostalne kolonije na Marsu i drugim nebeskim telima, ali to se neće dogoditi u narednih 100 godina.
Opasnosti po marsonaute
- Izlaganje opasnoj jonizujućoj radijaciji i svemirskim zracima
- Negativni efekti boravka u stanju niske gravitacije, kao što je gubitak vida
- Psihološki efekti izolacije i nemogućnosti komunikacije sa Zemljom
- Socijalni problemi koji nastaju kad mala grupa ljudi živi zajedno u malom prostoru
- Nedostupnost bolnica
- Moguće otkazivanje opreme, motora i sistema za održavanje života
- Zaraza potencijalnim mikrobima s Marsa