Do dužeg života posle infarkta

Interventni kardiolog prof. dr Gerald Verner, predsednik evropskog CTO kluba i direktor Klinike za kardiologiju u Darmštatu u Nemačkoj, prošle nedelje u Kliničkom centru Srbije (KCS) održao je predavanje o novim metodama ugradnje stenta kod bolesnika sa hroničnim totalnim okluzijama, odnosno zakrčenim krvnim sudovima, i obavio nekoliko intervencija s našim stručnjacima. U intervjuu Dr Kuriru istakao je da se, uz odgovarajuće instrumente i na način koji dosad nije primenjivan, krvni sud može učiniti prohodnim mnogo jednostavnije i na duži vremenski period, što u velikoj meri olakšava život pacijentima koji se suočavaju s kardiovaskularnim problemima.

* Šta je novo u oblasti interventne kardiologije?
- Svake godine izlaze potpuno novi modeli žica kojima se otvaraju zakrčeni krvni sudovi, isto kao što izlaze novi modeli automobila. Ono što mi zajedno učimo jeste na koji način možemo najbolje da uhvatimo korak i da pratimo trend razvoja tehnologije koja nam omogućava brže i jednostavnije procedure u lečenju.

* Šta to znači za bolesnike?
- Kod bolesnika koji su preživeli infarkt dolazi do zakrčenja krvnih sudova. Najveći problem je kako to zakrčenje probiti i ugraditi stent. Naravno, u tom slučaju važno je obezbediti stentove koji će na duži vremenski period sud činiti prohodnim. Iz godine u godinu pojavljuju se novi uređaji koji upravo to i omogućavaju, pa je sve mnogo brže i, naravno, efikasnije.

* U čemu je razlika između nove i starih metoda?
- Najpre treba objasniti da je stent kao federčić i on u stvari sprečava skupljanje krvnog suda. Kad se ugradi, nakon mesec dana oko njega izraste tkivo i prekrije ga. Zato je kod stentova starije generacije dolazilo do ponovnog sužavanja suda, i to u roku od godinu dana, a za otprilike 30 do 40 odsto. Kod novih uređaja mogućnost sužavanja je sa tih 30 odsto smanjena na svega pet odsto. Nova tehnologija omogućava nam da pomognemo mnogo većem broju pacijenata. Zahvat je sad uspešan kod otprilike devet od deset bolesnika, dok je ranije taj broj bio upola manji.

* Kakvi su novi stentovi?
- Stentovi poslednje generacije obavezno su obloženi citostaticima, koji se koriste u onkologiji. Oni su, međutim, prisutni u veoma maloj dozi, manjoj od dva procenta u jednodnevnoj terapiji, a daju rezultat koji je približan rezultatima nakon ugradnje bajpasa.

* Kakvo je vaše mišljenje o našim kardiolozima i uslovima u kojima rade?
- Sala za kateterizaciju je slična mnogima u Evropi, a razlika je u mnogo većem broju pacijenata u Srbiji. Ovde doktori imaju mnogo više akutnih, odnosno hitnih slučajeva nego mi, a to srpske kardiologe čini dobro uvežbanim.