Direktor kardiologije u Kliničkom centru Srbije dr Arsen Ristić za Dr Kurir je objasnio kada je neophodno pacijentu ugraditi stent.
- Kad bolesnik preživi infarkt usled zapušenja arterije, potrebno je otvoriti taj krvni sud, koji je praktično mrtav, da bi se pacijentu poboljšalo stanje. Ukoliko se to ne uradi, to može da bude veoma opasno pošto je cirkulacija krvi do srčanog mišića zaustavljena. Zato se kompleksnom intervencijom u sali za kateterizaciju ugrađuje stent kojim se arterija širi i na taj način se povećava cirkulacija krvi kroz nju. Alternativa toj metodi je samo zahvat poznat kao baj-pas, koji je mnogo teži i rizičniji za pacijenta - objasnio je dr Arsen Ristić.
Prema njegovim rečima, stent se ugrađuje tako što se prvo kroz arteriju na nozi ili ruci plasira cevčica koja je u proseku prečnika oko dva milimetra.
- Preko katetera, koji je napravljen tako da može da dođe do ušća arterije koja hrani srce, ubacuje se žica koja lako prolazi kroz krvni sud kad on nije potpuno zapušen. Međutim, problem nastaje kad to jeste slučaj. Na kraju intervencije u krvni sud se ubacuje stent, koji nastavlja da ga čini prohodnim - objasnio je sagovornik Dr Kurira.
Ugradnjom stenta krvni sud i celo telo se vraćaju u život
Objavljeno
22.07.2013. 14:10h
→ 25.05.2017. 22:50h
Direktor kardiologije u KCS dr Arsen Ristić objašnjava na koji način se obavlja intervencija kojom se otklanja problem zakrčenih arterija