Musto Karić (51) iz Bosne najverovatnije je najteži čovek na Balkanu sa svojih 252 kilograma. On jedva hoda i jedina mu je nada operacija želuca jer nijedna dijeta nije urodila plodom.
"Sve do pre pet ili šest godina još sam mogao da radim. Išao sam u Italiju, gde sam sa svojih 200 kilograma bio najteži drvoseča. A onda su počele da me izdaju noge", počeo je svoju priču Musto Karić (51) iz sela Sjenina blizu Doboja u Bosni u Hercegovini. Sa svoja 252 kilograma najteži je čovek u toj državi, a najverovatnije i na Balkanu.
Njegova ćerka Nevresa (28) ima 140 kilograma, sin Maid (13) teži 108 kilograma. Zajedno su teški pola tone. Selo Sjenina ispod Trebave smešteno je na brežuljcima i delom u ravnici, pa je on, zbog svojih kilograma, morao da siđe sa brda u dolinu.
"Teško hodam, pređem pedesetak metara pa moram da se odmorim. Leti je lakše jer se više krećem, ali najgore je zimi, kad se uglavnom jede i leži", rekao je Musto.
"Ne daj Bože nikome ovo. Od troje dece dvoje je krenulo mojim stopama, a jedna ćerka se ne da, bori se sa gojaznošću. Zato sam odlučio nešto da preduzmem, želim da budem dobar primer svojoj deci. Želim da se podvrgnem operaciji smanjenja želuca i time njih podstaknem da ne dopuste da gojaznost još više ovlada njima. Vidim da će im se zdravlje narušiti, a to je ono što najmanje želim", dodao je.
Da bi to učinio, potrebno mu je oko 7.500 konvertibilnih maraka (30.000 evra), kojih nema.
"Živimo od 30-ak evra dečjeg dodatka i onoga što supruga zaradi nadničarenjem. Zvali su me neki koji, navodno, imaju preparate za skidanje kilograma, da reklamiram njihov proizvod. Ako su tako sigurni u svoj proizvod, zašto traže da bočicu od 2,5 decilitara platim 137 maraka?! Nema šta nisam pokušavao, ali ne uspevam. Priznajem da volim da jedem jer kod nas u Bosni spremaju se kojekakve pite i pituljice i teško im je odoleti. Znam ponekad usred noći da pojedem ostatke večere. Supruga bi mi ujutru prigovorila, a ja bih joj rekao kako sam se uplašio da ne umrem gladan", nasmejao se Musto.
Prof. dr sc. Miroslav Bekavac Bešlin iz KB-a Sestara milosrdnica kaže da za Mustu ima nade.
"Preporučio bih operaciju scopinario, uz preduslov da se urade sve analize i da se dijagnostikuje dijabetes, koji verovatno ima pacijent s tom kilažom. To je čudo od operacije nakon koje pacijenti gube do 70 posto prekomerne težine. Profesor dodaje kako nije sve samo u operaciji nego da se pacijent mora striktno pridržavati doktorskih saveta. Nema slatkiša i alkoholnih pića. U najkraćim crtama ishrana se svodi na mediteransku kuhinju. Ipak se radi o velikim životnim odlukama. Životni vek gojaznih ljudi kraći je za 12 godina, a smrtnost operacije je 0.28 do 0.30 posto. Život s toliko kilograma nije život. Vezani su za kuću, ništa ne mogu sami, pa ni održavati ličnu higijenu", dodao je profesor.
Karić je i te kako svestan rizika, ali želi da pokuša. Uprkos mukama kroz koje prolazi rado se seća šaljivih životnih trenutaka.
"Kada bih se vraćao iz Italije, vozio sam golfa kog sam napunio svačim, testeninom, sirevima i vinima. Na granici u Bosanskom Brodu carinik bi me pitao koliko imam vina, ja bih mu rekao da ne znam jer sam nešto popio usput, a uvek je bilo više od 20 litara. On bi se naljutio i rekao bi mi da se moram vratiti. Zapretio bih mu da ću da legnem pa će morati viljuškarom da me podignu. Nakon toga bi me pustili da prođem - priča Musto o danima kada je još mogao putovati.Veruje u dobre ljude koji će mu pomoći.