Ona ja izazvala ogromnu pažnju medija, ali i publike. Svi su se podelili oko 27-godišnje Stanije Dobrojević iz Novog Sada.
Jedni su bili za nju, drugi protiv i tako tri i po meseca. Pomutila im je razum, sećanja, osećanja, a čak i čuvenog glumca Antonija Banderasa isprovocirala, pa se oglasio preko Fejsbuka i primetio da je Stanija prava lepotica. "Mui bonita esta mujer! Se llama Stanija Dobrojevic", doslovce piše na Fejsbuk stranici, koju navodno vodi slavni glumac. Da li je Stanija samo starleta ili samosvesna mlada i uspešna žena, ona to ostavlja svakome da sam proceni.
"Rođena sam u Virovitici, a do šeste godine sam živela u Voćinu, u očevoj porodičnoj kući. Sećam se svega što mi se dešavalo od treće godine, kad se rodio moj brat Sani. Rođenje brata sam zapravo vrlo teško podnela. Tri i po godine sam bila jedinica i centar sveta oca Dragana i majke Slavice, ali i cele familije. Dolaskom Sanija moj svet se okreće naopačke. Svi pogledi i pažnja su usmereni na njega, tako da sam tada osetila prvo zrnce ljubomore. Toliko sam bila ljubomorna na Sanija da su me vratili u pelene, otimala sam mu cuclu, a od majke tražila i da me doji kao i brata. Ljubomore se nisam oslobodila ni naredne dve i po godine, jer je moj Sani izrastao u slatkog dečkića sa zlatnim loknicama i umiljatim krupnim svetlim očima."
"Na ljubomoru sam zaboravila onog trenutka kad su pale prve granate oko naše porodične kuće u Voćinu 1991. godine. Imala sam šest godina. Sećanja vezana na detinjstvo i ratne dane, delim na dva dela, blaže ratno stanje do '95. godine i ono teško, mračno, koje nas je sa "Bljeskom" izguralo iz Okučana, odvelo u izbeglištvo i otrglo nam oca Dragana. Prve granate su nas poterale iz Voćina '91. godine i tako sam okusila koru izbeglištva."
"Pobegli smo u Novi Sad. Nekoliko noći smo spavali u parku, na klupama, a onda smo se uputili u Sarajevo, kod ujaka, gde sam i krenula u prvi razred. Posle šest meseci smo se preselili u Banjaluku, jer je i u Sarajevu počeo rat, a onda smo se vratili u Okučane.", ... pričala je starleta za portal Vesti online.
"Kiša granata je padala oko nas, a otac je uspeo samo da me zgrabi i odnese u kuću, tačnije u podrum, gde su me čekali majka i Sani, a on se vratio po moje dve lutke. Nije mi bilo jasno šta se dešava, ko koga ubija i zašto? "Šta je rat", pitala sam se dok sam se pripijala uz majku i dozivala oca. Smirila sam se kad se otac vratio sa lutkama i ušuškao nas svo troje u svoj zagrljaj. On nas je grlio i hrabrio, a kad je granatiranje prošlo, obukao je uniformu i pozdravio se sa nama. Otišao je na prvu borbenu liniju da oružjem brani naš kućni prag, a zapravo otišao je u smrt."