Božidaru Simeonovu lekari oduzeli vid, a vera i ljubav omogućili mu da postane jedan od najboljih gajdaša na svetu
Svira, pa u dušu dira.
Poznavaoci muzike Božidara Simeonova (32) iz bugarskog grada Vidina odavno su ga svrstali među najbolje gajdaše na svetu. Božidar priznaje da mu gode reči hvale za nadahnuto muziciranje na drevnom instrumentu od drenovine i jareće kože, ali da mu ipak više znači to što mu je muzika, u velikoj meri, pomogla da se izbori sa svetom tame.
- Za moje slepilo odgovorni su bugarski lekari i njihova „stručnost“. Rođen sam sa sedam meseci. Prve dane života morao da provedem u inkubatoru. Izgubio sam vid jer neko na tom uređaju nije umeo da radi. Lekari su mi oduzeli vid, ali su vera i ljubav prema muzici omogućili da, kako mnogi tvrde, postanem jedan od najboljih gajdaša na svetu - kaže za Kurir Božidar na skoro tečnom srpskom jeziku.
Simeonov naglašava da veoma voli našu zemlju.
- Moj rodni grad nalazi se na tromeđi Bugarske, Rumunije i Srbije. Kad se šalim s prijateljima, kažem im da mi je maternji jezik vlaški, a drugi srpski. Bugarski moram da znam jer u toj zemlji živim. Inače, u Srbiji se osećam kao kod kuće. Cenim vaše muzičare, pogotovo one koji gaje etno stil - priznaje Božidar, koji se prethodnih dana predstavio Kikinđanima na 12. međunarodnom festivalu narodnih orkestara.
Nakon srednje muzičke škole u Varni, u Plovdivu je završio Višu muzičku akademiju:
- Muzičko obrazovanje započeo sam sa harmonikom. Profesor me je terao da sviram klasičnu muziku, ali me je ipak više privlačila izvorna narodna. Sasvim slučajno, počeo sam da sviram gajde. U ruke sam ih prvi put uzeo kad mi je bilo osam godina i tako već 21 godinu - kaže Božidar.
(S. U.)
Poznavaoci muzike Božidara Simeonova (32) iz bugarskog grada Vidina odavno su ga svrstali među najbolje gajdaše na svetu. Božidar priznaje da mu gode reči hvale za nadahnuto muziciranje na drevnom instrumentu od drenovine i jareće kože, ali da mu ipak više znači to što mu je muzika, u velikoj meri, pomogla da se izbori sa svetom tame.
- Za moje slepilo odgovorni su bugarski lekari i njihova „stručnost“. Rođen sam sa sedam meseci. Prve dane života morao da provedem u inkubatoru. Izgubio sam vid jer neko na tom uređaju nije umeo da radi. Lekari su mi oduzeli vid, ali su vera i ljubav prema muzici omogućili da, kako mnogi tvrde, postanem jedan od najboljih gajdaša na svetu - kaže za Kurir Božidar na skoro tečnom srpskom jeziku.
Simeonov naglašava da veoma voli našu zemlju.
- Moj rodni grad nalazi se na tromeđi Bugarske, Rumunije i Srbije. Kad se šalim s prijateljima, kažem im da mi je maternji jezik vlaški, a drugi srpski. Bugarski moram da znam jer u toj zemlji živim. Inače, u Srbiji se osećam kao kod kuće. Cenim vaše muzičare, pogotovo one koji gaje etno stil - priznaje Božidar, koji se prethodnih dana predstavio Kikinđanima na 12. međunarodnom festivalu narodnih orkestara.
Nakon srednje muzičke škole u Varni, u Plovdivu je završio Višu muzičku akademiju:
- Muzičko obrazovanje započeo sam sa harmonikom. Profesor me je terao da sviram klasičnu muziku, ali me je ipak više privlačila izvorna narodna. Sasvim slučajno, počeo sam da sviram gajde. U ruke sam ih prvi put uzeo kad mi je bilo osam godina i tako već 21 godinu - kaže Božidar.
(S. U.)
Kultura je propala
U Bugarskoj je kultura namerno propala. Znam da ni kod vas u tom pogledu ne cvetaju ruže, ali smatram da je u Srbiji situacija ipak bolja. Džaba nam sva materijalna dobra ako ne sačuvamo kulturnu baštinu i tradiciju - iskren je Božidar.