ŠIPOVO - U Sarajevu 28. juna 1914. Gavrilo Princip ubio je tiranina i time izvršio tiranoubistvo. Iako se tiranoubistvo može smatrati uzvišenim činom, ipak je to ubistvo čoveka. Zato se telo Gavrila Principa kažnjava zatvorskom kaznom. S obzirom na veličinu čina, njegova ideja se oslobađa svake kazne i živeće večno.
Bile je to presuda koju je na izvoru Plive donela porota koju su činili slikari i vajari Međunarodne likovne kolonije Pliva 2013, a saopštio kompozitor Zoran Hristić u ulozi sudije.
Izvedenim performansom "Poslednja večera" obeležen je 28. juli, datum na koji je pre 99. godina Austrougarska objavila rat Srbiji i na neobičan način počelo je obeležavanje 100 godina od Sarajevskog atentata.
Britanski vajar Leon Patchett u ulozi Franca Ferdinanda, slikarka Ranka Lučić Janković u ulozi njegove supruge Sofije i Aleksandar Ilić u ulozi atentatora Gavrila Principa stigli su na večeru zajedno.
Dočekao ih je i pozdravio glumac Tihomir Tika Stanić, u ulozi Ive Andrića kao mladobosanca.
Na večeri je bilo isto posluženje kakvo je služeno u čast Franca Ferdinanda na večeri 27. juna na Ilidži kod Sarajeva, kao i isto vino - mostarska "žilavka" iz podruma starih srpskih vinara porodice Đorđa Jelačića iz Mostara.
Belo vino je služeno iz boca na kojima su bile etikete sa likovima Gavrila, Ferdinanda i Sofije, a crno etiketu Princip.
Meni je štampan na francuskom, kao i meni na Ilidži, a na poleđini je odštampan telegram kojim je Austrougarska objavila rat Srbiji.
Za vrhunski dizajn bio je zadužen selektor kolonije akademik Milivoje Unković.
Porota i sudija nosili su bele košulje na čijoj poleđini je odštampan lik Gavrila Principa i njegove reči zapisane na zidovima ćelije u kojoj je umro: Naše će sene hodati po Beču, lutati po dvoru plašeći gospodu.
"Zločinac nisam jer sam uklonio onoga koji je činio zlo. Žao mi je što sam ubio vojvotkinju Sofiju, Čehinju, jer to nisam hteo. Hteo sam da ubijem Poćoreka, a ne nju. Nije mi žao što sam ubio prestolonaslednika. Nisam želeo da postanem heroj, samo sam hteo da umrem za ideju", rekao je Princip u toku suđenja.
Posle posluženja čorbe od gljiva, pastrmke sa želeom, kuvane govedine i torte od ananasa, ukrašene grbovima Srbije i Austrougarske, donesena je presuda, a performans je završen stihovima Milana Nenadića koje je izgovorio Princip: Nisu munje bezazlene/Kao staklo puca svemir/Ne može se bez promene/Moj princip je trajni nemir.
Akademik Unković istakao je da je od samog osnivanja kolonija "Pliva" jedinstvena na ovim prostorima.
"Sinteza likovnih, dramskih i muzičkih umetnika obeležila je performans "Poslednja večera". Pokušavamo da kroz kreativno druženje i umetničke forme budemo u dosluhu sa aktulenim dešavanjima - kazao je Unković.
Učesnici performansa bili su slikari: Danica Masniković, Ranka Lučić Janković, Katarina Đorđević, Jelena Milošević Jovanović, Mirjana Lučić, Ranka Marković, Leon Patchett, Zoran Jovanović Dobrotin, Nikola Grull, Zoran Hristić, kompozitor i gosti kolonije.
Večeru su posmatrali i ministar prosvete i kulture RS Goran Mutabdžija, te konzul Srbije u Banjaluci Aleksandar Jovanović.