BEOGRAD - Sećate li se Verice Barać, sada već legendarne predsednice vladinog Saveta za borbu protiv korupcije, na čijem čelu se nalazila od maja 2003. do svoje prerane smrti u martu 2012.godine? Bila je hrabra i istinoljubiva ženu koja je među građanima uživala veliki ugled, ali su je mediji godinama prećutkivali, vlast ignorisala, a tajkuni ponižavali i prezirali, navodi Ljiljana Smajlović, glavni i odgovorni urednik Politike i predsednica Udruženja novinara Srbije u autorskom tekstu.
"Pročula se po borbi sa vetrenjačama u politici i privredi Srbije: ukazivala je na nezakonitosti u najvećim privatizacijama i tražila krivične istrage protiv najmoćnijih ljudi u Srbiji, tajkuna koji su u proleće 2009, na poziv tadašnjeg predsednika Srbije, večeravali sa američkim potpredsednikom Džozefom Bajdenom. Kriminalnom je proglasila i privatizaciju Luke Beograd, što je nije dovelo u sukob samo sa Milanom Bekom već i sa moćnim gradonačelnikom Beograda Draganom Đilasom", piše Smajlovićeva.
"Tajkuni su Vericu zasipali tužbama za klevetu i krivičnim prijavama, ali je vlast postupala lukavije: bojkotovala je gospođu Barać i pretvarala se da njeno antikorupcijsko telo, jedino koje je u javnosti uživalo neki ugled, i ne postoji. Vlada je tolerisala fizičko prisustvo tog tela u zgradi u Nemanjinoj ulici u Beogradu i isplaćivala skromne mesečne nadoknade njegovim članovima, ali izveštaji Saveta o 24 sporne privatizacije nisu uticali na rad Vlade ili pravosudnih i organa reda".
"Ni za koga nije bila velika tajna da umire od raka, a jedan je dobro plaćeni funkcioner posle njene smrti čak rekao medijima da nije imala dovoljno novca za lečenje od teške bolesti, mada za njenog života na to nije javno upozoravao. Posle njene smrti predstavnici vlasti uredno su davali medijima izjave pune pijeteta i navodnog poštovanja prema njenom radu, da bi odmah zatim nastavili da ignorišu njen poslednji izveštaj, pravi mali krimi roman u kom je razotkrila skrivene i prljave puteve novca između vlasti, tajkuna i vodećih srpskih medija. Ondašnji predsednik vlade Srbije se samo par meseci posle objavljivanja tog ubitačnog dokumenta, u čijem je uvodu pisalo da je nad medijima uspostavljena potpuna političko-tajkunska kontrola, pred novinarima iz regiona hvalio da medijima u Srbiji nikad u istoriji nije bilo bolje", navodi Smajlovićeva.
"Verice Barać više nema, ali ona je danas i iz groba moćnija od svojih nekada moćnih progonitelja. Evropska unija je pre godinu dana od novih vlasti u Srbiji tražila da postupanjem po njenim izveštajima o 24 velike privatizacije dokažu istinsku posvećenost borbi protiv korupcije, odnosno da ta borba nije samo zgodan način za obračun sa političkim protivnicima".
"Tajkuni i mešetari koji su joj se rugali danas nisu više svemoćna srpska elita. I trenutno najmoćniji čovek u Srbiji, Aleksandar Vučić, duguje deo svoje moći ovoj hrabroj ženi, koja je bila na pravoj strani u vreme kada je izgledalo da su tajkuni pobedili. Ako je moć sposobnost da utičeš na ponašanje drugih ljudi kako bi izdejstvovao ishod kom težiš, onda je Verica Barać na kraju ipak pobedila", zaključuje Smajlovićeva.