Jake glavobolje najčešće izaziva nedovršen Vilisov krug, sistem sudova zaduženih za snabdevanje mozga krvlju
FILADELFIJA - Otkriće koje može da pomogne milionima ljudi.
Mreža arterija koje dovode krv u mozak nepotpuna je kod ljudi koji pate od migrena, pokazalo je istraživanje naučnika Univerziteta u Pensilvaniji. Varijacije u arterijskoj anatomiji dovode do asimetrije u protoku krvi u mozgu, što dovodi do migrena.
Dovod krvi
Snabdevanje mozga krvlju obezbeđuje serija veza među glavnim arterijama nazvana Vilisov krug, prema engleskom lekaru koji ih je prvi opisao u 17. veku. Osobama koje pate od migrena najčešće nedostaje jedan deo Vilisovog kruga.
Nova studija pokazala je da krvni sudovi imaju značajnu ulogu u pojavi migrene - strukturalne promene u snabdevanju mozga krvlju mogu dovesti do promena u protoku krvi i pokrenuti nervnu aktivnost koja vodi do migrena.
- Ljudi s migrenama imaju različite strukture u krvnim sudovima u mozgu, a to je nešto s čim se osoba rađa. Ove razlike su povezane s promenama u cirkulaciji krvi u mozgu i moguće je da te promene izazivaju migrene.
To može da objasni i osećaj žeđi pre napada migrene kod nekih osoba - kaže Bret Kučijara, profesor neurologije i autor istraživanja. On je ispitivao 170 ljudi i utvrdio je da 73 odsto ljudi s migrenom s aurom i 67 odsto ljudi s migrenama bez aure imalo je nedovršen Vilisov krug.
Anomalije
Da bi to ispitali, oni su koristili magnetnu rezonancu, što je najnovija neinvazivna metoda ispitivanja koju su smislili upravo naučnici s Univerziteta u Pensilvaniji.
- Anomalije u Vilisovom krugu bile su najvidljivije u zadnjem delu mozga, gde se nalazi vizuelni korteks. To bi moglo da objasni zašto mnoge osobe koje pate od migrena imaju probleme s vidom i vide tačke ili bele linije - rekao je Džon Ditri, profesor neurologije i član tima istraživača, i dodaje da bi personalizovano ispitivanje Vilisovog kruga moglo da pomogne u lečenju migrena.
(A. I.)
Mreža arterija koje dovode krv u mozak nepotpuna je kod ljudi koji pate od migrena, pokazalo je istraživanje naučnika Univerziteta u Pensilvaniji. Varijacije u arterijskoj anatomiji dovode do asimetrije u protoku krvi u mozgu, što dovodi do migrena.
Dovod krvi
Snabdevanje mozga krvlju obezbeđuje serija veza među glavnim arterijama nazvana Vilisov krug, prema engleskom lekaru koji ih je prvi opisao u 17. veku. Osobama koje pate od migrena najčešće nedostaje jedan deo Vilisovog kruga.
Nova studija pokazala je da krvni sudovi imaju značajnu ulogu u pojavi migrene - strukturalne promene u snabdevanju mozga krvlju mogu dovesti do promena u protoku krvi i pokrenuti nervnu aktivnost koja vodi do migrena.
- Ljudi s migrenama imaju različite strukture u krvnim sudovima u mozgu, a to je nešto s čim se osoba rađa. Ove razlike su povezane s promenama u cirkulaciji krvi u mozgu i moguće je da te promene izazivaju migrene.
To može da objasni i osećaj žeđi pre napada migrene kod nekih osoba - kaže Bret Kučijara, profesor neurologije i autor istraživanja. On je ispitivao 170 ljudi i utvrdio je da 73 odsto ljudi s migrenom s aurom i 67 odsto ljudi s migrenama bez aure imalo je nedovršen Vilisov krug.
Anomalije
Da bi to ispitali, oni su koristili magnetnu rezonancu, što je najnovija neinvazivna metoda ispitivanja koju su smislili upravo naučnici s Univerziteta u Pensilvaniji.
- Anomalije u Vilisovom krugu bile su najvidljivije u zadnjem delu mozga, gde se nalazi vizuelni korteks. To bi moglo da objasni zašto mnoge osobe koje pate od migrena imaju probleme s vidom i vide tačke ili bele linije - rekao je Džon Ditri, profesor neurologije i član tima istraživača, i dodaje da bi personalizovano ispitivanje Vilisovog kruga moglo da pomogne u lečenju migrena.
(A. I.)
O migreni
♦ Migrena je oboljenje karakteristično za oko 10 odsto ljudi
♦ To je jaka glavobolja koja se javlja periodično i bol uglavnom zahvata polovinu glave
♦ Bol je često praćen mučninom, povraćanjem i poremećajem vida
♦ Postoje migrene bez aure, migrene s aurom i migrene s produženom aurom