VELIKI IGRAČI: Katar troši milijardu za umetnine

NJUJORK/DOHA - Pažljivim novinarima u Americi, koji prate najvažnije aukcije umetničkih dela u svetu, nije promakao podatak da su neke od najskupljih i najvažnijih slika dospele u ruke kupaca iz Katara.

Ako se uzme u obzir da je 2011. za sliku Pola Sezana "Igrači karata" plaćeno 250 miliona dolara što je za sada najviše što je dato za jedno umetničko delo, ako je 2007. kupljeno delo Marka Rotka za 70 miliona dolara što je rekord za ovog umetnika, a 20 miliona za kutiju za pilule Demijena Hersta i to sve je plaćeno novcem iz državne kase Katara, to je bio dovoljan znak da se pojavio novi veliki "igrač" na svetskom tržištu umetnina.

U to vreme, s obzirom da na tržištu umetničkih dela vlada zavera ćutanja, samo je mali broj ljudi znao ko je platio tako ogromne sume, ali je u međuvremenu postalo jasno, pošto su još mnoga remek dela otišla na istu adresu, da mala zalivska država koja poseduje neslućeno bogatstvo u nafti ima ambicija da postane značajni kulturni centar na Bliskom istoku.

Kupovine se obavljaju preko posrednika, ali je izašlo na videlo da celom operacijom stvaranja svetski značajne kolekcije moderene umetnosti rukovodi Šeika al Majasa bint Hamad bin Khalifa al-Thani, 30-godišnja sestra novog emira Katara koja je predsednica državne kancelarije za muzeje.

Kako piše "Njujork tajms" niko ne zna koliko je Šeika al majasa do sada potrošila od porodičnog bogatstva za stvaranje ove kolekcije otkako ju je 2006. još njen otac postavio na mesto sa koga upravalja svim kulturnim dobrima Katara.

Stručnjaci procenjuju da joj je godišnji budžet za nove kupovine oko jedne milijarde dolara i zato može da plaća cene koje se traže za neosporna remek dela Fransisa Bejkona, Roja Lihtenšstajna, Enđa Vorhola, Džeka Kunsa ...

Gde će sva ta remek dela naći svoje mesto za sada je tajna, ali je jasno da je Katar, koji je veštim manevrima i svojim bogatstvom obezbedio važno mesto na političkoj sceni Bliskog istoka, sada rešen da zauzme pođednako važno mesto kao centar kulture.Doista Katar je morao da počcne od početka, jer nema, poput Egipta i Sirije ili Libana velike rezerve svetski važnih umetnickcih dela iz daleke prošlosti.

Ovom odlukom Katar je u sred svetske ekonomske krize dao snažan podsticaj tržištu umetničkih dela 20. i 21. veka jer pre nego što je kupio Rotka za 20 miliona, dela ovog savremenog umetnika nisu mogla da postignu ni jednu trećinu ove cene.

Takođe, kada su Sezanovi "Igrači karata" otišli za rekordnih 250 miliona dolara to je bilo četiri puta više nego što je ikada plaćeno za neko njegovo delo.

"Kada Katar završi sa planiranim kupovinama umetničkih dela nastaće velikim vakuum na tržištu koji neće biti popunjen", tvrdi Dejvid Neš jedan od dugogodišnjih aukcionara kod Sotbija.

Za proteklih deset godina počela su da se grade tri muzeja u katarskoj prestonici Dohi koje su projektovali svetski poznate arhitekte poput Žana Nuvela, I. M. Peia i Žan -Fransosa Bodina, ali namenjeni su izlaganju regionalne umetnosti ili umetnosti islamskih zemalja. Zato se očekuje da će ova impozantna kolekcija savremene umetnosti Zapada naći mesto u Institutu za savremenu umetnosti koji se planira.

Treba imati u vidu da veliki muzeji u svetu imaju u svojim godišnjim budžetima samo delić onoga sto Katar potroši za jedno delo. Njujorški Muzej moderne umetnosti je potrošio samo 32 milliona u prošloj godini, a Metropoliten muzej 39 miliona.

I druge zemlje u Zalivu koje plivaju u nafti se trude da postanu zanimljivi kulturni centri kao Abu Dabi i Dubai, ali oni uglavnom sarađuju sa već postojećim značajnim muzejskim institucijama u svetu kao što su Luvr ili Gugenhajm, finansirajući izložbe koje onda imaju pravo da prenesu za određeno vreme u svoj deo sveta.Katar za sada deluje sasvim sam.
Poznavaoci prilika na Bliskom istoku razumeju želju Katara da postane turistička destinacija, a za to je potrebno imati "adute" kao što su remek dela velikih majstora.
Šeika Majasa ne želi da razgovara sa novinarima o svojim planovima u pogledu kolekcije koju stvara, ali njena je teza da se do saradnje i suživota može stići upoznavanjem i putem kulturne razmene i zato veruje da će umetnost dobiti važno mesto u nacionalnom identitetu njene zemlje.

Inače, Šekija Majasa je zanimljiv spoj zapadne i arapske kulture jer se u javnosti pojavljuje i kao moderna poslovna žena ali i u tradicionlanoj arapskoj ženskoj nošnji. Govori odlično engleski, francuskii i arapski ali je na univerzitetu Đuk u SAD studirala političke nauke, a ne istoriju umetnosti. Doktorirala je kao i njen muž Šeik Jasim bin Abdulaziz al-Thani na univerzitetu Kolumbija pre nego se vratila u Katar.

Njena dobra poznaninca Leila Helera koja ima aukcijsku kuću u Njujorku tvrdi da je ambicija Šeike Majase da Doha postane Pariz Bliskog istoka u koji bi dolazili ljudi iz regiona da vide značajne izložbe umetnosti da putuju u Evropu ili SAD. "Planira da Doha jednoga dana ima 20 muzeja za najrazličtiije oblasti", izjavila je Helerova.

Časopis "Ekonomist" nedavno je proglasio Šeiku Majasu "najmoćnijom ženom u svetu umetnosti" iako se nikada lično ne pojavljujue na aukcijama niti se viđa u galerijama. U svojoj kancelariji u Dohi okružena je najvišim funkcionerima najvećih aukcijskih kuća poput Kristija i Sotbija koji su se penzionisali.

Direktori velikih muzeja na Zapadu, posebno onih u SAD koji su do nedavno bili najbolji kupci dela savremenih umetnika, rezignirano priznaju da se slike koje bi rado kupili sada nalaze u Dohi, Šangaju ili Moskvi.