MASAČUSETS - Kvantni kompjuter koji bi mogao da uradi u sekundi ono za šta bi klasičnom računaru trebalo 1.000 godina neostvareni je san srpske nauke. Ipak, šestoro svetskih stručnjaka, među kojima je i jedan Srbin, prof. dr Vladan Vuletić, na pragu su da to učine.
Vladan Vuletić, srpski naučnik sa Instituta tehnologije u Masačusetsu (MIT), u šestočlanom timu koji čine istraživači iz Kine, Amerike, Rusije, Japana i Austrije, otkrio je optički tranzistor i time se više nego iko do sada približio izumu kvatnog računara.
"Običan tranzistor je sprava gde jedna mala struja, ili mali broj elektrona koji čine struju kada se kreću, kontroliše jednu veću struju. Takve električne tranzistore možete naći svuda – u svakoj električnoj spravi, u svakom kompjuteru. Naučnici su dugo razmišljali da li je moguće napraviti i optičke tranzistore, gde bi jedan slabiji izvor svetlosti ili čak jedan jedini foton, kako se zovu čestice koje čine svetlo, mogao da kontroliše jedno jače svetlo ili laserski zrak. Takvi optički tranzistori bi mogli da budu znantno brži od običnih električnih tranzistora i da troše manje energije", objašnjava prof. dr Vladan Vuletić.
On i njegov tim uspeli su u toj nameri i napravili takav optički tarnzistor gde samo jedan jedini foton može da uključi ili isključi laserski zrak.
O ovom otkriću ubrzo su počeli da izveštavaju mediji iz svih krajeva sveta i da bruje stručnjaci u svetskim naučnim krugovima, jer je postojalo jasno da se srpski naučnik približio onome što već decenijama unazad mnogima nije uspelo ni posle brojnih pokušaja. Ukratko rečeno - nikad nismo bili bliže realizovanju kvatnog računara koji i dalje spada u domen naučne fantastike.
"Da bi se tranzistor koji smo otkrili upotrebio u kvantnom kompjuteru, biće potrebno da se sistem minijutarizuje i ujednostavi. Naš tranzistor koristi hladne atome koji se nalaze na -273 celzijusa, blizu apsolutnoj nuli. Takvi atomi se kreću tako sporo da nisu brži od mrava", kaže Vuletić.
Na projektu su, dodaje on, radili oko godinu dana. Bilo je neizvesno sve do samog kraja, ali nisu odustajali.
"Istraživanja obično počinju nekom idejom iz kvantne mehanike koja izgleda obećavajuća na papiru, a da li će funkcionisati u eksperimentu gde uslovi nisu idealni, obično se ne zna dok se ne pokuša. Ovog puta je funkcionisalo. Niko ne zna da li će ikad biti moguće realizovati kvantni kompjuter. Poznati fizičar Ervin Šredinger je jednom opisao mačku koja po kvantnoj mehanici može da istovremeno bude i živa i mrtva. Kvantni kompjuter nije tako kompleksan sistem kao mačka, ali možda nije moguće sagraditi tako veliku mašinu koja funcioniše po pravilima kvantne, a ne klasične mehanike. Ali čak ako nije moguće realizovati u praksi kvantni kompjuter, u svakom slučaju naučićemo dosta o kvantnoj mehanici i o prirodi u tom pokušaju", zaključuje naš naučnik.