Najviše nedostaju drvoseče koje mogu da zarade oko 1.000 evra, zidari sa dnevnicom od 40 evra, pastiri čija se zarada kreće između 200 i 700 evra i zavarivači sa prosečnom platom od 500 evra
BEOGRAD - Kolika god da je nemaština, u Srbiji i dalje postoje poslovi koje uprkos velikoj zaradi skoro niko neće da radi. Najviše nedostaju drvoseče koje u letnjoj sezoni mesečno mogu da zarade oko 1.000 evra, zidari sa dnevnicom od 40 evra, zatim pastiri čija se zarada kreće između 200 i 700 evra i zavarivači sa prosečnom platom od 500 evra.
- Ako se ovako nastavi, Kinezi će nam seći drva jer nam ne preostaje ništa drugo nego da počnemo da uvozimo drvoseče - poručuje Čedomir Jevtić, vlasnik valjevske firme Mičelini i jedan od izvođača radova za potrebe Srbijašuma.
Drvoseče, kaže on, leti imaju veće plate od šumarskih inženjera (oko 1.000 evra), dok u jesen zarada opada i iznosi “samo” 500 evra, uz obezbeđen smeštaj i hranu. To, izgleda, ipak nije dovoljno za prohteve srpskih radnika.
- Osnovni problem je to što naša država uopšte ne školuje drvoseče, stručno nazvane šumski sekači. Čini mi se da ljudi izbegavaju ovaj posao pre zbog toga što ga se plaše, nego što je težak - smatra Jevtić.
Drvoseče rad počinju u zoru i završavaju ga kad ispune zadatu normu, koja najčešće podrazumeva oko pet sati efektivnog rada.
Mnogo lakše, ali takođe nepoželjno zanimanje je biti pastir, iako se i oni mogu pohvaliti solidnom zaradom. Na pašnjacima na jugu, u mestu gde je prosečna plata 20.000 dinara, malo ko se lati čobanskog štapa, a pruža im se mogućnost da za jedan mesec zarade i do 700 evra. Slično je i sa zidarima i zavarivačima.
- Ljudi pokazuju manje interesovanja za obavljanje teških fizičkih poslova. Zato po pravilu manjkaju zidari, armirači i tesari, kod kojih se, inače, traži i zdravstvena sposobnost, kao i zavarivači, bez obzira na godine - kažu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ).
- Ako se ovako nastavi, Kinezi će nam seći drva jer nam ne preostaje ništa drugo nego da počnemo da uvozimo drvoseče - poručuje Čedomir Jevtić, vlasnik valjevske firme Mičelini i jedan od izvođača radova za potrebe Srbijašuma.
Drvoseče, kaže on, leti imaju veće plate od šumarskih inženjera (oko 1.000 evra), dok u jesen zarada opada i iznosi “samo” 500 evra, uz obezbeđen smeštaj i hranu. To, izgleda, ipak nije dovoljno za prohteve srpskih radnika.
- Osnovni problem je to što naša država uopšte ne školuje drvoseče, stručno nazvane šumski sekači. Čini mi se da ljudi izbegavaju ovaj posao pre zbog toga što ga se plaše, nego što je težak - smatra Jevtić.
Drvoseče rad počinju u zoru i završavaju ga kad ispune zadatu normu, koja najčešće podrazumeva oko pet sati efektivnog rada.
Mnogo lakše, ali takođe nepoželjno zanimanje je biti pastir, iako se i oni mogu pohvaliti solidnom zaradom. Na pašnjacima na jugu, u mestu gde je prosečna plata 20.000 dinara, malo ko se lati čobanskog štapa, a pruža im se mogućnost da za jedan mesec zarade i do 700 evra. Slično je i sa zidarima i zavarivačima.
- Ljudi pokazuju manje interesovanja za obavljanje teških fizičkih poslova. Zato po pravilu manjkaju zidari, armirači i tesari, kod kojih se, inače, traži i zdravstvena sposobnost, kao i zavarivači, bez obzira na godine - kažu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ).
Poslovi koje niko neće
Drvoseča - 500-1.000 evra
Pastir - 200-700 evra
Zavarivač - 500 evra
Zidar - 35-40 evra (dnevnica)
Berači - 10-20 evra (dnevnica)