Svi znamo da je pohađanje studija na ovim odeljenjima krajnje sumnjivo i da će na kraju ispaštati studenti koji će dobiti potpuno nevalidne diplome. Ovaj problem treba hitno i sistemski rešavati, upozorava prof. dr Srđan Stanković
BEOGRAD - Od oko 100 isturenih odeljenja fakulteta i visokih škola, koliko se procenjuje da ih ima širom Srbije, samo 17 ima akreditovane studijske programe. To znači da od 30.000 studenata koji se školuju na tim isturenim odeljenjima, najmanje njih 20.000 pohađa divlje programe, čije im diplome nigde neće priznavati.
Poseban oprez savetuje se budućim brucošima koji nisu uspeli da upišu fakultet u prvom krugu i koji u drugom upisnom roku mogu nasesti na primamljive ponude s nekih od ovih odeljenja. Ona niču velikom brzinom, otvaraju se čak i u onim opštinama koje broje jedva 2.000 stanovnika poput Crne Trave i Guče. Isturenih odeljenja, između ostalog, ima i u Senti, Pećincima, Dimitrovgradu, Bogatiću, Medveđi, Rumi, Kuli, Loznici, Ljuboviji, Arilju.
- Apelujemo na studente da na sajtu www.kapk.org provere koji su studijski programi akreditovani. Do nas stalno dopiru priče o velikom broju divljih odeljenja, a mi smo akreditovali studijske programe na svega njih 17. Nadamo se da će prosvetna inspekcija što pre izvršiti kontrolu ovih odeljenja - kaže prof. dr Vera Vujčić, zamenica predsednika Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK).
U prosvetnoj inspekciji kažu da su u prethodnom periodu prikupljali podatke o izdvojenim odeljenjima i napravili plan da u narednom periodu izvrše njihovu kontrolu. U slučaju da se odeljenje zatvori, studenti bi nastavili studije na matičnom fakultetu. Međutim, ako završe studije na odeljenju koje nikada nije prošlo akreditaciju, imaće nevažeću diplomu s kojom nigde neće moći da se zaposle.
- Nekontrolisani rast isturenih odeljenja ključni je problem kvaliteta visokog obrazovanja u Srbiji. Niko ne kontroliše kako se na tim odeljenjima radi, kako se drže predavanja i polažu ispiti, i na kraju, kako se dele diplome. Svi znamo da je pohađanje studija na ovim odeljenjima krajnje sumnjivo i da će na kraju ispaštati studenti koji će dobiti potpuno nevalidne diplome. Ovaj problem treba hitno i sistemski rešavati - upozorava prof. dr Srđan Stanković, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.
Poseban oprez savetuje se budućim brucošima koji nisu uspeli da upišu fakultet u prvom krugu i koji u drugom upisnom roku mogu nasesti na primamljive ponude s nekih od ovih odeljenja. Ona niču velikom brzinom, otvaraju se čak i u onim opštinama koje broje jedva 2.000 stanovnika poput Crne Trave i Guče. Isturenih odeljenja, između ostalog, ima i u Senti, Pećincima, Dimitrovgradu, Bogatiću, Medveđi, Rumi, Kuli, Loznici, Ljuboviji, Arilju.
- Apelujemo na studente da na sajtu www.kapk.org provere koji su studijski programi akreditovani. Do nas stalno dopiru priče o velikom broju divljih odeljenja, a mi smo akreditovali studijske programe na svega njih 17. Nadamo se da će prosvetna inspekcija što pre izvršiti kontrolu ovih odeljenja - kaže prof. dr Vera Vujčić, zamenica predsednika Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK).
U prosvetnoj inspekciji kažu da su u prethodnom periodu prikupljali podatke o izdvojenim odeljenjima i napravili plan da u narednom periodu izvrše njihovu kontrolu. U slučaju da se odeljenje zatvori, studenti bi nastavili studije na matičnom fakultetu. Međutim, ako završe studije na odeljenju koje nikada nije prošlo akreditaciju, imaće nevažeću diplomu s kojom nigde neće moći da se zaposle.
- Nekontrolisani rast isturenih odeljenja ključni je problem kvaliteta visokog obrazovanja u Srbiji. Niko ne kontroliše kako se na tim odeljenjima radi, kako se drže predavanja i polažu ispiti, i na kraju, kako se dele diplome. Svi znamo da je pohađanje studija na ovim odeljenjima krajnje sumnjivo i da će na kraju ispaštati studenti koji će dobiti potpuno nevalidne diplome. Ovaj problem treba hitno i sistemski rešavati - upozorava prof. dr Srđan Stanković, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.
Na 32. mestu u svetu
Srbija je zauzela 32. mesto od ukupno 50 u rangiranju kvaliteta visokog obrazovanja u svetu koje svake godine obavlja australijska nezavisna asocijacija „Universitas 21“ (U21). Prvih 10 zemalja u rangiranju su SAD, Švedska, Švajcarska, Kanada, Danska, Finska, Holandija, Australija, Singapur i Velika Britanija. Iza Srbije na ovoj listi našli su se Mađarska, Bugarska, Rumunija, Hrvatska, Turska, Argentina, Brazil.