Ekspedicija Maleni Kirobo praviće društvo Koičiju Vakati na Međunarodnoj svemirskoj stanici, pričaće s njim i snimati sve razgovore
TOKIO - Prvi humanoidni robot koji govori, Kirobo, lansiran je iz svemirskog centra Tanegašima i uputio se u Međunarodnu svemirsku stanicu (MSS). Malenog (34 cm visok i samo kilogram težak) ali pametnog Kiroboa u orbitu je odnela japanska raketa H-IIB, zajedno s pola tone zaliha i opreme za MSS. Očekuje se da Kirobo stigne na MSS u četvrtak, posle pet dana leta.
Sagovornik
Kiroboov zadatak na MSS, za razliku od robota koji su dosad slati u svemir da bi pomagali u održavanju stanice, biće da pravi društvo japanskom astronautu Koičiju Vakati. Kirobo je, naime, programiran da komunicira na japanskom jeziku, baš onako kako bi i čovek komunicirao, i da snima sve što Vakata izgovori na stanici. Nadamo se da Vakata neće pričati ništa protiv cara.
Uloga Kiroboa, međutim, ne završava se ovde. On će imati i zapaženu ulogu u nekim misijama, jer će prenositi poruke iz kontrolne sobe na Zemlji astronautu u MSS.
Inače, slanje androida u svemir je deo studije u kojoj se izučava mogu li mašine biti adekvatna zamena za ljudsko društvo tokom dugih svemirskih misija kao što je misija na Mars, koju u ovom trenutku planira najmanje pet svemirskih agencija.
Kirobo pak nije jedinac. Dok on bude pravio društvo astronautima na MSS, na Zemlji će njegov brat blizanac Mirata voditi računa o Kirobou i otklanjati sve elektronske i softverske probleme koje bi mališan mogao da doživi u svemiru.
Robot nade
Kirobo je, inače, ime dobio po japanskoj reči „ki“ (nada) i „robot“, dok je Mirata dobio ime po japanskoj reči za budućnost. I jedan i drugi robot su, inače, sposobni da prepoznaju ljudski govor i da smisleno odgovaraju na većinu rečenica u japanskom jeziku, kao i da sami iniciraju razgovor, na osnovu iskustava iz prethodnih razgovora.
Prvi robot koji govori je, inače, zajednički projekat reklamne kompanije „Dencu“, „Tojote“ i robotičara Tomotake Takahašija sa Univerziteta u Tokiju.
Sagovornik
Kiroboov zadatak na MSS, za razliku od robota koji su dosad slati u svemir da bi pomagali u održavanju stanice, biće da pravi društvo japanskom astronautu Koičiju Vakati. Kirobo je, naime, programiran da komunicira na japanskom jeziku, baš onako kako bi i čovek komunicirao, i da snima sve što Vakata izgovori na stanici. Nadamo se da Vakata neće pričati ništa protiv cara.
Uloga Kiroboa, međutim, ne završava se ovde. On će imati i zapaženu ulogu u nekim misijama, jer će prenositi poruke iz kontrolne sobe na Zemlji astronautu u MSS.
Inače, slanje androida u svemir je deo studije u kojoj se izučava mogu li mašine biti adekvatna zamena za ljudsko društvo tokom dugih svemirskih misija kao što je misija na Mars, koju u ovom trenutku planira najmanje pet svemirskih agencija.
Kirobo pak nije jedinac. Dok on bude pravio društvo astronautima na MSS, na Zemlji će njegov brat blizanac Mirata voditi računa o Kirobou i otklanjati sve elektronske i softverske probleme koje bi mališan mogao da doživi u svemiru.
Robot nade
Kirobo je, inače, ime dobio po japanskoj reči „ki“ (nada) i „robot“, dok je Mirata dobio ime po japanskoj reči za budućnost. I jedan i drugi robot su, inače, sposobni da prepoznaju ljudski govor i da smisleno odgovaraju na većinu rečenica u japanskom jeziku, kao i da sami iniciraju razgovor, na osnovu iskustava iz prethodnih razgovora.
Prvi robot koji govori je, inače, zajednički projekat reklamne kompanije „Dencu“, „Tojote“ i robotičara Tomotake Takahašija sa Univerziteta u Tokiju.