Zahvaljujući savremenom sistemu za kontrolu i unapređenje rada, uvek znam šta se dešava u čitavoj bolnici, dvorištu, čekaonici, a mogu da ga koristim i preko mobilnog telefona
BEOGRAD - Modernizacija.
- Nije najvažnije imati najsavremeniju opremu, već ljude koji umeju da rade na tome i koji su posvećeni poslu. To je daleko najbitnije - ovako prof. dr Radisav Šćepanović, direktor Kliničko-bolničkog centra „Dr Dragiša Mišović“ na Dedinju, u intervjuu za Kurir opisuje šta je neophodno bolnici da bi ona funkcionisala kako treba.
Ova zdravstvena ustanova pretrpela je teške posledice od bombardovanju 1999, ali i požara koji ju je zadesio 2009. godine. Danas ona funkcioniše besprekorno.
- Imao sam koncept kako bi ozbiljna zdravstvena ustanova trebalo da izgleda. Na osnovu toga i onoga čime raspolažemo od kadrova, prostora i opreme, sredili smo ovu zdravstvenu ustanovu najbolje što smo mogli.
Koristite jedan od najsavremenijih informacionih sistema, koliko vam on pomaže?
- Kad smo pre dve i po godine uveli taj sistem, korišćeno je samo deset odsto kapaciteta. U međuvremenu, ljudi su ovde odradili veoma ozbiljan posao i zahvaljujući tome on sada funkcioniše baš kako je zamišljeno, punim kapacitetom.
Preko njega možemo svakog trenutka da vidimo šta se dešava u bolnici, dvorištu, čekaonici. Možemo da gledamo sve snimke pacijenata koji su radili rendgen, a ne moramo da nosimo papire i filmove jer sve funkcioniše elektronski. Još bolje je to što mogu da ga koristim i preko mobilnog telefona, isto kao preko kompjutera. Tako sam svakog trenutka upućen u sva dešavanja u bolnici.
Da li je bilo teško navići se na taj sistem?
- Bilo je mnogo teško jer je na početku bilo dosta kompjuterski neobrazovanog osoblja. Međutim, sve naše sestre su morale da idu u školu. Ovde je bila učionica i svi koji nisu znali pohađali su kurseve. I to je bio uslov, da se kurs zaista završi. Nije to bilo formalno, radi papira, nego su naučili da rade, jer su znali da moraju. Svi su uspešno završili obuku, dobili sertifikat i sada rade na tome.
- Nije najvažnije imati najsavremeniju opremu, već ljude koji umeju da rade na tome i koji su posvećeni poslu. To je daleko najbitnije - ovako prof. dr Radisav Šćepanović, direktor Kliničko-bolničkog centra „Dr Dragiša Mišović“ na Dedinju, u intervjuu za Kurir opisuje šta je neophodno bolnici da bi ona funkcionisala kako treba.
Ova zdravstvena ustanova pretrpela je teške posledice od bombardovanju 1999, ali i požara koji ju je zadesio 2009. godine. Danas ona funkcioniše besprekorno.
- Imao sam koncept kako bi ozbiljna zdravstvena ustanova trebalo da izgleda. Na osnovu toga i onoga čime raspolažemo od kadrova, prostora i opreme, sredili smo ovu zdravstvenu ustanovu najbolje što smo mogli.
Koristite jedan od najsavremenijih informacionih sistema, koliko vam on pomaže?
- Kad smo pre dve i po godine uveli taj sistem, korišćeno je samo deset odsto kapaciteta. U međuvremenu, ljudi su ovde odradili veoma ozbiljan posao i zahvaljujući tome on sada funkcioniše baš kako je zamišljeno, punim kapacitetom.
Preko njega možemo svakog trenutka da vidimo šta se dešava u bolnici, dvorištu, čekaonici. Možemo da gledamo sve snimke pacijenata koji su radili rendgen, a ne moramo da nosimo papire i filmove jer sve funkcioniše elektronski. Još bolje je to što mogu da ga koristim i preko mobilnog telefona, isto kao preko kompjutera. Tako sam svakog trenutka upućen u sva dešavanja u bolnici.
Da li je bilo teško navići se na taj sistem?
- Bilo je mnogo teško jer je na početku bilo dosta kompjuterski neobrazovanog osoblja. Međutim, sve naše sestre su morale da idu u školu. Ovde je bila učionica i svi koji nisu znali pohađali su kurseve. I to je bio uslov, da se kurs zaista završi. Nije to bilo formalno, radi papira, nego su naučili da rade, jer su znali da moraju. Svi su uspešno završili obuku, dobili sertifikat i sada rade na tome.
Radim punom parom
Na godišnjem odmoru ste, a ipak radite punom parom.
- Non-stop sam ovde. Na odmor odem kad mi stvarno nešto treba. Na dan, dva, tri. Valjda to formalno moram da iskoristim, pa se vodi kao odmor, a u stvari sam ovde.
Svako bi mogao da vam pozavidi na čistoći bolnice.
- Kuća mi je čista, auto mi je čist, održavam red svuda, pa tako i na radnom mestu. Eto, iako ova ustanova dobija najmanje para od svih zdravstvenih ustanova u Srbiji, ovde stvari jednostavno funkcionišu.