Ovo su juče saopštili naučnici iz NASA na osnovu podataka iz opservatorija širom sveta koje prate Sunčevu aktivnost.
Svakih 11 godina
Ovo preokretanje se, inače, dešava svakih 11 godina i koincidira s najvećom solarnom aktivnošću, tj. solarnim maksimumom. Posledica ove džinovske promene polova su velike erupcije na površini Sunca, koje, ako nam se „posreći“ (ako krenu u našem pravcu), mogu da izazovu velike magnetne oluje na Zemlji i ugroze rad telekomunikacionih uređaja.
- Izgleda da nas potpuno preokretanje magnetnog polja Sunca čeka za tri do četiri meseca. Ova promena imaće veliki uticaj na ceo Sunčev sistem - kaže Tod Heksema sa Univerziteta Stanford.
Značajni efekti
Efekti ove promene biće toliko veliki, upozoravaju naučnici, da će se osetiti i iza Plutona, a mogu uticati na kosmičke zrake, koji pak mogu da promene klimu na Zemlji.
Naučnici već decenijama prate ove promene magnetnih polova, ali ih još ne razumeju u potpunosti. Najviše ih je zbunila nepravilnost u ovom procesu, tačnije činjenica da je jedan magnetni pol Sunca već prošle godine, počeo da menja položaj.
- Trenutno postoji disbalans između severnog i južnog pola. Sever je već u tranziciji, a jug još nije počeo da se pomera. Ne razumemo zašto se to dešava - kaže Džonatan Sirten, naučnik Centra za svemirske letove NASA.
Heliosfera i kosmički zraci
Polje uticaja Sunčevog magnetnog polja, poznato i kao heliosfera, proteže se milijardama kilometara iza Plutona, sve do tačke u kojoj je sada sonda Vojadžer.
Heliosfera, odnosno njen središnji pojas, služe kao barijera kosmičkim zracima, česticama velike energije koje blizinom bliskom brzini svetlosti putuju svemirom posle supernove ili drugih dramatičnih događaja u galaksiji. Ovi zraci predstavljaju pretnju astronautima i svemirskim letelicama, a neki naučnici smatraju da mogu da utiču i na klimu na Zemlji.
Svaka promena namagnetisanja Sunca utiče i na heliosferu, odnosno na zaštitu od kosmičkog zračenja. Koliko će ova zamena polova koja nam predstoji uticati na našu klimu, ostaje da vidimo.
Zabeležene tri promene polova
Magnetogrami na Stanfordu prate polarni magnetizam Sunca od 1976. godine i dosad su zabeležili tri promene polova.
- Polarna magnetna polja Sunca slabe, dođu do nule, a onda se ponovo pojave, samo s drugačijim polaritetom. Ovo je uobičajeni deo solarnog ciklusa - kaže solarni fizičar Fil Šerer sa Stanforda.