Aleksandra Drecun: Srbija će biti ekonomija znanja!

Ulaganje u sutra Moramo biti svesni da se konkurentnost zemlje meri sposobnošću da proizvodi obrazovane građane, stručnu radnu snagu, kao i snagom njene naučne zajednice

BEOGRAD - Nauka u Srbiji suočena je sa žestokim potcenjivanjem i borba za ispravljanje ove po državu i naciju štetne prakse biće dugotrajna i teška.

Aleksandra Drecun, direktorka Centra za promociju nauke, deo je tima koji se bori da ukaže na važnost nauke za naše društvo i integraciju Srbije u Evropu i svet. Pored toga što svakodnevno organizuju naučnopopularne programe širom zemlje, oni sanjaju o objektu Centra za promociju nauke (vidite ga na slici), koji će se savršeno uklopiti u nastojanja da postanemo ekonomija znanja i svetu pokažemo novu sliku naše zemlje.

Gospođo Drecun, dok gledam u nacrt buduće zgrade Centra za promociju nauke, ubeđen sam da će ovo biti jedan od simbola naše zemlje. Koliko ona košta? Dokle se stiglo u realizaciji ovog projekta?
- Ako projekat bude imao svu potrebnu podršku, a ja verujem da hoće, imajući u vidu želju donosilaca odluka da Srbija bude napredna i budućnosti okrenuta zemlja, početkom sledeće godine biće raspisan tender za izgradnju. Projektna dokumentacija se završava i po onome što kažu inženjeri, izgradnja će trajati oko godinu i po dana.

Ono što nas čini ponosnim jeste to što je u projektovanje uključen veliki broj naših stručnjaka koji su radili na zahtevnim objektima na Bliskom istoku, projektovali naučni centar Skolkovo u Moskvi, naši stručnjaci sa Stenforda i Harvarda. Zgrada s naučnim vrtom košta oko 38 miliona evra, a novac je obezbeđen iz kredita Evropske investicione banke, koji je namenski dat Srbiji za ovaj projekat. Finansijski deo projekta i samu izgradnju vodi posebna jedinica Vlade.

Koliko je kod političara, koji u krajnjoj liniji odlučuju o tome gde će ići pare, prisutna svest o potrebi ulaganja u nauku i promociju nauke?
- Političari u svetu imaju ovu svest, veoma često se oglašavaju u vezi s naukom. Evo, pre nekoliko nedelja američki predsednik Obama je ponovo bio u poseti Američkoj akademiji nauka i tu su vođeni ozbiljni razgovori, pre svega o budžetu.

Angela Merkel je i sama naučnica i odlično zna koliko su nauka, tehnologije i inovacije važni za snagu nemačke privrede. Moramo biti svesni da se konkurentnost jedne zemlje danas meri njenom sposobnošću da proizvodi obrazovane građane, da stvara stručnu radnu snagu, veličinom i snagom njene naučne zajednice i kapacitetom za inovacije.

Kod nas ta tema dosad nije bila visoko na listi prioriteta. Kako je bilo do sada vrlo lako je proveriti, samo pogledate budžet. Nauka je oblast koja je možda bila deklarativno važna, ali trenutno ulaganje je takvo kakvo jeste - malo. Napori naših političara poslednjih meseci, posebno najava saradnje sa svetskim kompanijama u oblasti IT, veoma su dobar signal. Nadajmo se da to znači i jasno opredeljenje za očuvanje nauke i reformu obrazovnog sistema.

Neulaganje u nauku već ima ozbiljne posledice?
Kao što smo videli, kad strani investitori hoće da ulažu u Srbiju i da naprave, recimo, fabriku čipova, veoma brzo, bukvalno u drugom koraku postavi se pitanje koliko mi imamo inženjera spremnih da se odmah uključe u taj ogroman i za zemlju izuzetno koristan projekat. Možda ih imamo nekoliko stotina, a treba da imamo 5.000. Ovu šansu, na kojoj nam s razlogom mnogi zavide, ne smemo da propustimo.

Danas je potrebno ogromno lobiranje, trud i znanje onih koji vode državu da se privuku ovakvi investitori. Sada je naš obrazovni i naučni sistem na potezu. Pojedini ljudi zaduženi za nauku u prethodnom periodu pokazali su priličnu tromost, nedopustivu u vremenu kad su brzina, fleksibilnost i povezanost glavne odrednice uspešnih. Verovatno je baš ova velika investicija u fabriku čipova, u moderne tehnologije za avio-industriju i savremeno naoružanje bila najbolji način da postanemo svesni koliko su nauka i obrazovanje bitni za ekonomiju, napredak i opstanak društva.

Poražavajuće je da se u Srbiji, recimo, iz budžeta izdvaja više novca za nastupe pevača šund muzike na gradskim trgovima nego za bitne stvari u nauci.
- Ljudi treba da se razvesele, nemaju naučnici ništa protiv toga, ali u svemu treba imati meru. Ovo vaše poređenje je odlična ilustracija statusa znanja i nauke u našem društvu. Raduje, s druge strane, veliki broj pozitivnih primera kad je reč o lokalnim samoupravama. Mnogi naši gradovi počeli su da posvećuju veliku pažnju promociji nauke - Smederevska Palanka, Bečej, Senta, Ćuprija, Čačak, Niš, Kraljevo, Raška...

Kad je reč o Centru za promociju nauke konkretno, šta je s parama koje dobijate iz budžeta? Da li je to dovoljno za kvalitetan rad?
- U vreme početka rada Centra, pred kraj mandata prošle vlade, dobili smo budžet s kojim smo mogli da pokrenemo mnoge projekte. Međutim, taj budžet je ove godine prepolovljen.

Ne mogu da kažem da je to bila odluka Ministarstva finansija, imali smo njihovo razumevanje, i od ministra Obradovića smo imali podršku, ali postoje drugi ljudi u ministarstvu koji se bave sektorom nauke, a koji su učinili sve da se sredstva ne usmeravaju u ove aktivnosti. Za promociju nauke se izdvaja pet promila budžeta Ministarstva nauke.