Rekapitulacija Polovina od 15 gradova u kojima se najlošije živi u Srbiji nalazi se u Vojvodini. To je rezultat trinaestogodišnje vladavine aktuelne pokrajinske vlade
BEOGRAD - Potrebna hitna promena kursa.
Igor Mirović, potpredsednik SNS, kaže u intervjuu za Kurir da naprednjaci i dalje traže ostavku predsednika pokrajinske vlade Bojana Pajtića, iako u pokrajinskoj vladi ne pokazuju nameru da to urade pre redovnog roka - 2016.
Kako kaže, SNS će na jesen zajedno s drugim opozicionim strankama pojačati pritisak na pokrajinsku vladu i najavljuje da je moguće i ponovno okupljanje građana koji bi, kako ističe, jasno izrazili svoj stav da aktuelna pokrajinska vlast treba da ode.
- Smatramo da je izborna volja građana promenjena i da su oni za promenu vlasti. To dokazuju rezultati izbora ne samo u nekoliko opština u Vojvodini, gde je DS izgubio uporište na lokalnim izborima, nego i nekoliko dopunskih izbora za mesto u pokrajinskoj skupštini.
Kakve su šanse da dođe do prevremenih izbora?
- Teško je reći kakve su šanse da do toga dođe jer se u pokrajinskoj vladi trenutno jedino zalažu za očuvanje funkcija. Nema inicijativa, a to se posebno primećuje u poslednjih godinu dana. Ne sarađuju s državnim vlastima, ne razrađuju mehanizme ekonomskog razvoja, što se ne može sakriti.
O tome govori podatak da se polovina od 15 gradova u kojima se najlošije živi u Srbiji nalazi u Vojvodini. To je rezultat trinaestogodišnje vladavine aktuelne pokrajinske vlade i još jedan od razloga zbog čega bi trebalo da se izabere novi tim ljudi koji bi pokušao da zaustavi te negativne trendove u Vojvodini.
Kojim temama bi pokrajinska vlast trebalo da se bavi?
- Tema bi trebalo da bude izgradnja puta od Šapca preko Rume i Iriga do Temerina i Zrenjanina. Tema bi trebalo da bude ulaganje u poljoprivredu preko fondova za razvoj iz Abu Dabija, kineskih sredstava i evropskih fondova, svega što se sad otvara, a što se u nekim krajevima već realizuje. Ali ovde je otuđenost toliko velika da je jedino pitanje kako zadržati fotelju po svaku cenu.
Šta radi vlada Vojvodine?
- Vlada Vojvodine bi htela da politički funkcioniše kao vlada mnogo samostalnije pokrajine u formalnim okvirima nego što je sada, a ekonomski sistem, kao i politički i ustavni okviri, za to joj ne daju mogućnost. Između takvog srpa i čekića nalazi se Vojvodina. Sad se postavlja pitanje da li Vojvodina može da trpi takvu vrstu autističnosti pokrajinske vlade ili mora da menja kurs prema inicijativi vlade, državnim i međunarodnim fondovima.
Znači li to manju autonomiju Vojvodine?
- Ne, to bi značilo dosledno poštovanje Ustava i rešavanje pitanja finansiranja Vojvodine, a to bi značilo jedna moderna inicijativa da se osluškuje i prati šta se dešava u zemlji i okruženju i izlazi tome u susret.
Kao primer, ako država pregovara o realizaciji investicija u centralnoj Srbiji, onda pokrajinska vlada mora izaći s projektom, a u ovom momentu to nije, da se u jednom delu obezbede sredstva i za infrastrukturne projekte u Vojvodini. O takvoj vrsti komunikacije govorim.
A komunikacija između pokrajinske i republičke vlade nije dobra?
- Nije zato što vlada pokrajine nije spremna na takvu vrstu komunikacije. Ona je spremna na odnose, dajte nam sedam odsto i nemojte nas pitati kako i gde trošimo. Dakle, ne dozvoljava da se sagleda da li takvo trošenje sredstava ima smisla.
Da li će i kako rekonstrukcija Vlade Srbije uticati na pokrajinu?
- Ne verujem da će se nešto bitno promeniti jer je u Vojvodi na vlasti DS. Oni žele da budu grobari Vojvodine. Neće da priznaju političku realnost da ih narod neće, već su napravili mnogo problema i bez njihovog odlaska nema boljitka. Verovatno će nastaviti s provokacijama, poput deklaracije koja je istovremeno i opasan i potpuno bezidejan dokument.
Igor Mirović, potpredsednik SNS, kaže u intervjuu za Kurir da naprednjaci i dalje traže ostavku predsednika pokrajinske vlade Bojana Pajtića, iako u pokrajinskoj vladi ne pokazuju nameru da to urade pre redovnog roka - 2016.
Kako kaže, SNS će na jesen zajedno s drugim opozicionim strankama pojačati pritisak na pokrajinsku vladu i najavljuje da je moguće i ponovno okupljanje građana koji bi, kako ističe, jasno izrazili svoj stav da aktuelna pokrajinska vlast treba da ode.
- Smatramo da je izborna volja građana promenjena i da su oni za promenu vlasti. To dokazuju rezultati izbora ne samo u nekoliko opština u Vojvodini, gde je DS izgubio uporište na lokalnim izborima, nego i nekoliko dopunskih izbora za mesto u pokrajinskoj skupštini.
Kakve su šanse da dođe do prevremenih izbora?
- Teško je reći kakve su šanse da do toga dođe jer se u pokrajinskoj vladi trenutno jedino zalažu za očuvanje funkcija. Nema inicijativa, a to se posebno primećuje u poslednjih godinu dana. Ne sarađuju s državnim vlastima, ne razrađuju mehanizme ekonomskog razvoja, što se ne može sakriti.
O tome govori podatak da se polovina od 15 gradova u kojima se najlošije živi u Srbiji nalazi u Vojvodini. To je rezultat trinaestogodišnje vladavine aktuelne pokrajinske vlade i još jedan od razloga zbog čega bi trebalo da se izabere novi tim ljudi koji bi pokušao da zaustavi te negativne trendove u Vojvodini.
Kojim temama bi pokrajinska vlast trebalo da se bavi?
- Tema bi trebalo da bude izgradnja puta od Šapca preko Rume i Iriga do Temerina i Zrenjanina. Tema bi trebalo da bude ulaganje u poljoprivredu preko fondova za razvoj iz Abu Dabija, kineskih sredstava i evropskih fondova, svega što se sad otvara, a što se u nekim krajevima već realizuje. Ali ovde je otuđenost toliko velika da je jedino pitanje kako zadržati fotelju po svaku cenu.
Šta radi vlada Vojvodine?
- Vlada Vojvodine bi htela da politički funkcioniše kao vlada mnogo samostalnije pokrajine u formalnim okvirima nego što je sada, a ekonomski sistem, kao i politički i ustavni okviri, za to joj ne daju mogućnost. Između takvog srpa i čekića nalazi se Vojvodina. Sad se postavlja pitanje da li Vojvodina može da trpi takvu vrstu autističnosti pokrajinske vlade ili mora da menja kurs prema inicijativi vlade, državnim i međunarodnim fondovima.
Znači li to manju autonomiju Vojvodine?
- Ne, to bi značilo dosledno poštovanje Ustava i rešavanje pitanja finansiranja Vojvodine, a to bi značilo jedna moderna inicijativa da se osluškuje i prati šta se dešava u zemlji i okruženju i izlazi tome u susret.
Kao primer, ako država pregovara o realizaciji investicija u centralnoj Srbiji, onda pokrajinska vlada mora izaći s projektom, a u ovom momentu to nije, da se u jednom delu obezbede sredstva i za infrastrukturne projekte u Vojvodini. O takvoj vrsti komunikacije govorim.
A komunikacija između pokrajinske i republičke vlade nije dobra?
- Nije zato što vlada pokrajine nije spremna na takvu vrstu komunikacije. Ona je spremna na odnose, dajte nam sedam odsto i nemojte nas pitati kako i gde trošimo. Dakle, ne dozvoljava da se sagleda da li takvo trošenje sredstava ima smisla.
Da li će i kako rekonstrukcija Vlade Srbije uticati na pokrajinu?
- Ne verujem da će se nešto bitno promeniti jer je u Vojvodi na vlasti DS. Oni žele da budu grobari Vojvodine. Neće da priznaju političku realnost da ih narod neće, već su napravili mnogo problema i bez njihovog odlaska nema boljitka. Verovatno će nastaviti s provokacijama, poput deklaracije koja je istovremeno i opasan i potpuno bezidejan dokument.
Fonet
Kancelarija u Briselu je gostionica
Šta radi kancelarija Vojvodine u Briselu?
- Kancelarija u Briselu ne radi ništa. Poslednji izveštaj Fonda za evropske poslove pokazuje da kancelarija ne shvata da mora biti komercijalni biro AP Vojvodine kod evropskih fondova, ona je predstavništvo, odnosno jedna vrsta gostioničara koji dočekuje goste, komunicira i organizuje prijeme poput dana piva i slično. To je dobro, ali Vojvodina očekuje velike investitore. Sramota je za Vojvodinu da jedna Jagodina ima više investicija nego prosečna vojvođanska opština.