Tamara Džolić: Želela bih da imam drugačiiji život

Dado Djilas

Nesrećna Devojčica sa Kosova, kojoj je naprsao nos na protestima građana ispred zgrade Skupštine Beograda, priča o svom životu

BEOGRAD - Kad su izbegli s Kosova, Tamarini roditelji su više od sedam dana spavali u traktorskoj prikolici.
- Najviše na svetu bih volela da vidim kakvo je more. Nikad ga nisam videla uživo, samo na slikama i televiziji. Tata je jednom hteo da nas vodi na sedam dana, ali mu je nešto iskrslo, pa nije mogao. Mnogo bih volela i da imam drugačiji život.

Da ne živimo svi u jednoj prostoriji, nego da imamo neku kuću i da ja dobijem svoju sobu - ovo je za Kurir izjavila mala Tamara Džolić, rodom iz Kosovske Mitrovice, kojoj je povređen nos na protestima građana ispred Starog dvora. Kurir je otišao u posetu devojčici, koja se u svojoj maloj baraci polako oporavlja od povrede i stresa.

Barake u izbegličkom kampu u Resniku, gde devojčica živi, u veoma lošem su stanju, ali uprkos tome, ovde je svoj dom našlo oko 80 porodica, što je ukupno 300 ljudi, koji su s Kosova pobegli 2000. godine, posle bombardovanja i rata. Tamara se još nije bila ni rodila kad je njen otac Vujadin Džolić s porodicom izbegao iz sela Tučep kod Peći, u Metohiji, a iz rodne kuće su poneli samo ono što je stalo na traktorsku prikolicu.

Zapalili su nam kuću

- Mi smo bili prinuđeni da dođemo u Beograd. Onih koji su tada tamo ostali više nema. Svako je gledao da spase živu glavu. Na Kosovu smo ostavili dve kuće, jednu staru, drugu novu. Stara je zapaljena, a nova je razrušena. Skinut je krov, vrata, prozori, cigle, sve je skinuto. Do Beograda smo došli na traktorima.

Prvih sedam dana smo spavali u prikolici, a onda smo našli ove barake. Uložili smo ono malo ušteđevine što smo doneli i sredili ih da koliko-toliko može da se živi. Punih 13 godina smo ovde, sve se nadamo da će biti bolje - kaže očajni Vujadin, koji je trenutno na birou, a porodicu hrani od novca koji zaradi kao fizički radnik, a povremeno i kao konobar.

Samo Kuriru verujem

Kaže da mu je najgore zbog dece, jer ne mogu da imaju detinjstvo kao drugi mališani, a kakvo zaslužuju i njegove dve devojčice. Pored Tamare, ima i četvorogodišnju ćerkicu Teodoru.

Podsetimo, Tamara je povređena u utorak, na protestu koji su organizovali stanovnici izbegličkog kampa iz Resnika. Oni su tog dana došli da protestuju zbog isključenja struje u barakama. Vujadin kaže da je odmah posle nesreće došao sa ćerkom u Kurir jer, kako kaže, jedino u naš list ima poverenja.

- Kuriru najviše verujem jer je slobodan medij. Veće borce za pravdu od vas ne znam. Čitao sam da ste mnogima pomogli i da se ne bojite političara, zato sam došao pravo kod vas sa ćerkom - kaže Vujadin.

Dado Djilas

Imaju makar jedno drugo... Otac Vujadin sa malom Tamarom

Dragan Kadić

Biljana Vujisić: Protest je bio miran

Biljana Vujisić, koja živi u barakama, kaže da ispred Skupštine nisu tražili luksuz nego da su na miran način pokušali da ukažu gradskom vrhu u kakvim uslovima žive:
- Evo, preko puta nas je azil za pse, koji ima struju 24 sata, a mi ljudi nemamo.

Pomozite

Oni koji bi želeli da pomognu porodici Džolić mogu to učiniti uplatom na račun u Banci Intezi. Broj dinarskog računa Vujadin Džolić 160-5100101987445-02

TAGOVI