Poznat u svetu muzičar priča kako je svirao fudbalskoj zvezdi i da su ga slušali i Džoni Dep, Nikita Mihalkov i Monika Beluči
Kad svira srpska truba!
Dejan Petrović bio je dečačić kad ga je otac, trubačka legenda Mićo Petrović, doveo u Guču. Najpre u crkvu, da se pomoli Bogu, a onda na binu. Od tada do danas Dejanovu trubu čulo je pola sveta. I mnogo planetarnih zvezda...
- Maradona je na jednom splavu sat vremena đuskao uz našu svirku! Uspeli smo da pogodimo pravu kombinaciju ritmova koji njemu odgovaraju. Uh, kakva je to svirka bila, a kako je tek Maradona uživao - priča nam Dejan.
A kakav je tek urnebes bio sa Džonijem Depom uoči Srpske nove na Mećavniku 2010. godine.
- Džoni je najobičniji čovek na svetu! Zaista se opustio uz srpsku muziku, posle se fotografisao s nama - priseća se Dejan.
Zimus je Dejanov orkestar u Drvengradu svirao na uvce slavnoj Moniki Beluči.
- Pažljivo je slušala svaku notu, svaki ton, a onda aplauzom odobravala način na koji sviramo. Ona je zaista velika zvezda, velika gospođa. I čast je bilo svirati Moniki - kaže Užičanin.
Iako je Dejanu rođendan tek 15. avgusta, preksinoć u Guči čitav stadion otpevao mu je rođendansku pesmu. A on je sa bine sa svojim momcima uzvratio urnebesom koji se u njegovoj verziji zove ‚‘Vrtlog‘‘. Majstorski praveći od stadiona - grotlo vulkana!
- Nikitu Mihalkova, jednom u Drvengradu, otkravio sam pesmom ‚‘Tamo daleko‘‘, a kad smo počeli da sviramo ‚‘Kaljinku‘‘, ‚‘Oči čornije‘‘ i ‚‘Podmoskovskije večeri‘‘, video sam da ga pogađamo u svaki damar - nastavlja Dejan, otkrivajući Kuriru da je svaka svirka u Guči za njega poseban dan i da i danas, mnogo godina kasnije, poštuje očev zavet - kad dođe u Guču, prvo ode u crkvu, a onda na binu, tamo gde je odrastao.
Dejan Petrović bio je dečačić kad ga je otac, trubačka legenda Mićo Petrović, doveo u Guču. Najpre u crkvu, da se pomoli Bogu, a onda na binu. Od tada do danas Dejanovu trubu čulo je pola sveta. I mnogo planetarnih zvezda...
- Maradona je na jednom splavu sat vremena đuskao uz našu svirku! Uspeli smo da pogodimo pravu kombinaciju ritmova koji njemu odgovaraju. Uh, kakva je to svirka bila, a kako je tek Maradona uživao - priča nam Dejan.
A kakav je tek urnebes bio sa Džonijem Depom uoči Srpske nove na Mećavniku 2010. godine.
- Džoni je najobičniji čovek na svetu! Zaista se opustio uz srpsku muziku, posle se fotografisao s nama - priseća se Dejan.
Zimus je Dejanov orkestar u Drvengradu svirao na uvce slavnoj Moniki Beluči.
- Pažljivo je slušala svaku notu, svaki ton, a onda aplauzom odobravala način na koji sviramo. Ona je zaista velika zvezda, velika gospođa. I čast je bilo svirati Moniki - kaže Užičanin.
Iako je Dejanu rođendan tek 15. avgusta, preksinoć u Guči čitav stadion otpevao mu je rođendansku pesmu. A on je sa bine sa svojim momcima uzvratio urnebesom koji se u njegovoj verziji zove ‚‘Vrtlog‘‘. Majstorski praveći od stadiona - grotlo vulkana!
- Nikitu Mihalkova, jednom u Drvengradu, otkravio sam pesmom ‚‘Tamo daleko‘‘, a kad smo počeli da sviramo ‚‘Kaljinku‘‘, ‚‘Oči čornije‘‘ i ‚‘Podmoskovskije večeri‘‘, video sam da ga pogađamo u svaki damar - nastavlja Dejan, otkrivajući Kuriru da je svaka svirka u Guči za njega poseban dan i da i danas, mnogo godina kasnije, poštuje očev zavet - kad dođe u Guču, prvo ode u crkvu, a onda na binu, tamo gde je odrastao.
Razlamanje
Dva duvačka orkestra na desetak metara razdaljine razlamali su jednu od najčuvenijih šatri u Guči, onu kod „Kamiondžije dva“. Igračice, oznojeni gosti, stolovi pretrpani pečenjem i grmljavina truba. I sve se to u noći kad je Guča gorela na sve strane pretvaralo povremeno u neverovatan koloplet truba, trubača, oznojenih igračica, saboraša koji su mahali hiljadarkama, lepili iz za mokra čela trubača. Urnebes je nastao kad je zapevala Zorica Marković.