Organizam može da izdrži određene količine stresa i da se sa njima, manje ili više, uspešno bori. Međutim, u jednom trentku stres može da pobedi odbrambene funkcije tela. Početak posustajanja organizma ima jasne znake prepoznavanja.
Višak masti na stomaku
Naučno je dokazana veza između viška masti na stomaku i lučenja hormona stresa, kortizola. Ovaj hormon stimuliše stvaranje novih masnih ćelija, ali i rast postejećih na stomaku i oko stomaka. Supstanca čija se proizvodnja povećava usled pojačane uznemirenosti dovodi i do povećanog apetita. Osobe izložene stresu ne mogu da se suzdže od uzimanje hrane. Višak masti na stomaku, poznate kao viscelarne masti, povećava rizik od kardivaskularnih bolesti, moždanog udara, dijabetesa tipa 2, demencije i raka dojke.
Nepravilnosti na koži
Stres se vidi i na licu i to sa jasnim uzrokom. On dovodi do oslobađanja neuropeptida i drugih hemikalija u koži koje izazivaju upale na licu. One uzrokuju skupljanje krvnih sudova na koži lica zbogčega ono izgleda napetije. Dermatolozi ističu da stres izaziva bubuljice, ali i one postojeće čini većim i izraženijim. Protiv takve vrste bubuljica najbolji lek je oslobođanje od stresa.
Konzumiranje velikih količina energetskih pića
Stres iscrpljuje organizam, uzima energiju koji ljudi pod velikim stresom pokušavaju da povrate uzimanjem energetskih napitaka. Ova vrsta pića sadrži velike količine kofeina i izaziva probleme saspavanjem. Istražuje se veza između njih i niza zdravstevnih problema koji dovode do hospitalizacija, pa čak i smrti.
Krvarenje desni
Na listi negativnih posledica stresa nalazi se i nakupljanja plaka na zubima. Lučenje kortizola slabi imuni sistem i uzrokuje infekcije desni. Da bi stvar bila gora, većina ljudi, iscrpljenja zbog stresa,uveče na brzinu pere zube i preskače čišćenjem koncem. Zanemerivanjem higijene izlažu se riziku od zapaljenja desni, a za to je potrebno samo 48 sati. Ako se pred spavanje odvoji nekoliko minuta za pranje zuba i njihovo čišćenje koncem, upale mogu da se spreče
Problemi sa želudcem posle svakog obroka
Osobe pod stresom,u strahu da im za nešto nedostaje vremena, sklone su da brzo jedu i da uzimaju velike količine kofeina. Obe navike su okidači za loše varenje i gorušicu. Kofein, cigarete i alkohol, za kojima posežu ljudi izloženi stresu, opuštaju mišiće koje povezuju jednjak i želudac i time omogućavaju bolne reakcije. Smetnje sa organima za varenje mogu da izazovu i agrumi, paradajz, masna hrana i čokolada. Bez obzira na nedostatak vremena, brzi zalogaji moraju da se izbegavaju, kao i kasne večere, nakon kojih sledi odlazak na spavanje i teško varenje.
Bolovi i napetost u mišićima
Napeti mišići po telu još jedan su pratilac stresa, različite vrste bolova mogu da muče ljude tokom čitavog dana. Oblasti gde se stres najčešće ispoljava su glava, ramena, vilica i uglovi očiju. Dugo godina je uzrok bolova u ovim delovima tela bio nepoznat, da bi se na kraju i za njih okrivio stres.