Plan je da proširi pravilnik tako da država snosi troškove ili omogući inostranim doktorima da intervenciju obavljaju kod nas
BEOGRAD - Sve se može kad se hoće!
Direktor Kliničkog centra Srbije prof. dr Miljko Ristić u intervjuu za Kurir ističe da su liste čekanja za intervencije na srcu ukinute, ali i to da će država ubrzo dopuniti pravilnik kako bi deci mogla da finansira transplantaciju srca u inostranstvu.
Kad ste došli na čelo KCS, obećali ste mnogo. Šta predstavlja najveći problem s kojim se susrećete?
- Najveći problem je nemedicinski i odnosi se na održavanje zgrada koje su stare i po 120 godina. Deo njihove konstrukcije nije nikako menjan, tako da imamo primere da fasada opada na ulicu, jedna žena je i povređena, srećom lakše.
Vi ste kardiolog, šta je novo u kardiologiji?
- Pratimo savremena medicinska dostignuća u kardiohirurgiji. Imamo veliki broj kontakata sa stručnjacima iz Evrope i Amerike, tako da jednom mesečno neko od njih gostuje kod nas. Iznenađeni su količinom posla koji obavljamo. Nedavno je kod nas na kardiologiji snimana punkcija perikarda (srčane maramice) i taj film će biti prikazan na kongresu Evrope u Amsterdamu početkom septembra, što je veliko priznanje za naše kardiologe.
Dokle ste stigli sa transplantacijama?
- Tu kasnimo, ali smo za kratko vreme došli do transplantacije jetre, i na korak smo da uradimo transplantaciju srca. Trenutno radimo na programu za transplantaciju pluća.
Šta će biti sa decom i sa transplantacijama srca u inostranstvu?
- Ideja je da se proširi pravilnik tako da se transplantacije srca kod dece plaćaju i obavljaju u nekoj od inostranih ustanova, ili da se bar omogući timu stručnjaka iz inostranstva da tu intervenciju obavljaju kod nas. U tom slučaju jedini troškovi naše države bili bi njihov dolazak i smeštaj, što je opet mnogo manje u odnosu na to da se intervencija radi u inostranstvu. Trebalo bi nabaviti još nešto opreme, ali nije reč o velikim novčanim ciframa.
Direktor Kliničkog centra Srbije prof. dr Miljko Ristić u intervjuu za Kurir ističe da su liste čekanja za intervencije na srcu ukinute, ali i to da će država ubrzo dopuniti pravilnik kako bi deci mogla da finansira transplantaciju srca u inostranstvu.
Kad ste došli na čelo KCS, obećali ste mnogo. Šta predstavlja najveći problem s kojim se susrećete?
- Najveći problem je nemedicinski i odnosi se na održavanje zgrada koje su stare i po 120 godina. Deo njihove konstrukcije nije nikako menjan, tako da imamo primere da fasada opada na ulicu, jedna žena je i povređena, srećom lakše.
Vi ste kardiolog, šta je novo u kardiologiji?
- Pratimo savremena medicinska dostignuća u kardiohirurgiji. Imamo veliki broj kontakata sa stručnjacima iz Evrope i Amerike, tako da jednom mesečno neko od njih gostuje kod nas. Iznenađeni su količinom posla koji obavljamo. Nedavno je kod nas na kardiologiji snimana punkcija perikarda (srčane maramice) i taj film će biti prikazan na kongresu Evrope u Amsterdamu početkom septembra, što je veliko priznanje za naše kardiologe.
Dokle ste stigli sa transplantacijama?
- Tu kasnimo, ali smo za kratko vreme došli do transplantacije jetre, i na korak smo da uradimo transplantaciju srca. Trenutno radimo na programu za transplantaciju pluća.
Šta će biti sa decom i sa transplantacijama srca u inostranstvu?
- Ideja je da se proširi pravilnik tako da se transplantacije srca kod dece plaćaju i obavljaju u nekoj od inostranih ustanova, ili da se bar omogući timu stručnjaka iz inostranstva da tu intervenciju obavljaju kod nas. U tom slučaju jedini troškovi naše države bili bi njihov dolazak i smeštaj, što je opet mnogo manje u odnosu na to da se intervencija radi u inostranstvu. Trebalo bi nabaviti još nešto opreme, ali nije reč o velikim novčanim ciframa.
Pacijenti kraće leže u bolnici
Nedavno ste podneli šestomesečni izveštaj.
- Ostvarili smo plan veći za pet odsto i on se odnosi na povećanje broja ambulantnih pregleda, dijagnostičkih procedura, broj operacija na 100 hiljada godišnje, ali i stacionarnog lečenja. Dužina ležanja pacijenata bila je oko sedam dana, smanjena je na tri, a to je veliki uspeh jer se na taj način štedi novac, ali i pacijent dobija bržu uslugu i kraće leži u bolnici.