Na zatvaranju Novosadskog muzičkog leta violinista rođen u Bačkoj Topoli predstaviće novi album „Field“
Vojvođanski Paganini kao šlag na torti!
Na zatvaranju manifestacije Novosadsko muzičko leto 27. avgusta u Sinagogi nastupiće Lajko Feliks zajedno sa svojim bendom. Koncert je deo promocije njegovog novog albuma „Field“. Lajko na novom nosaču zvuka svira citru, instrument s kojim je zaplovio u svet muzike. Citru je dobio od svoje majke još 1983. godine, a i dalje ga služi.
- Moja muzika se zasniva na bogatstvu zvuka instrumenta. Ja ne sviram takozvanu nju stajl muziku, samo imam svoj način na koji komponujem i improvizujem. Ja ne pravim razliku među muzičkim stilovima i trendovima. Sviram klasiku, etno, džez, rok i bluz i slične improvizovane melodije - rekao je o svom umeću Lajko Feliks.
Lajko - često nazivan „đavoljim violinistom“ i „Paganinijem iz Vojvodine“ - kad izađe na scenu i zasvira, bilo da je reč o violini bilo o citri, sposoban je da učini nemoguće i odvede publiku u svet koji mogu da otvore i ponude samo najveći talenti. Nema potrebe za definisanjem stila njegove muzike, jer je njegova muzika upravo nešto suprotno: ona izmiče svakom kalupu i granici, prihvatajući neobjašnjivo.
Na zatvaranju manifestacije Novosadsko muzičko leto 27. avgusta u Sinagogi nastupiće Lajko Feliks zajedno sa svojim bendom. Koncert je deo promocije njegovog novog albuma „Field“. Lajko na novom nosaču zvuka svira citru, instrument s kojim je zaplovio u svet muzike. Citru je dobio od svoje majke još 1983. godine, a i dalje ga služi.
- Moja muzika se zasniva na bogatstvu zvuka instrumenta. Ja ne sviram takozvanu nju stajl muziku, samo imam svoj način na koji komponujem i improvizujem. Ja ne pravim razliku među muzičkim stilovima i trendovima. Sviram klasiku, etno, džez, rok i bluz i slične improvizovane melodije - rekao je o svom umeću Lajko Feliks.
Lajko - često nazivan „đavoljim violinistom“ i „Paganinijem iz Vojvodine“ - kad izađe na scenu i zasvira, bilo da je reč o violini bilo o citri, sposoban je da učini nemoguće i odvede publiku u svet koji mogu da otvore i ponude samo najveći talenti. Nema potrebe za definisanjem stila njegove muzike, jer je njegova muzika upravo nešto suprotno: ona izmiče svakom kalupu i granici, prihvatajući neobjašnjivo.