NAKON 75 GODINA: Otkrivena tajna srećnog života!
Psihijatar Džordž Vailant, profesor na Univerzitetu Harvard, tvrdi da se zaključci istraživanja mogu sažeti u ovih pet saveta koje svatko može primeniti na svoj život i postati ispunjeniji i zadovoljniji.
Ljubav je najvažnija
Možda ova teza deluje suviše očigledno, ali zapravo mnogim ljudima nije. Ljubav zaista jest ključ za srećniji i ispunjeniji život. Vailant tvrdi kako postoje dva nivoa sreće: prva je ljubav (ne samo romantična), a drugi je pronalazak životnog puta u kojem ljubav nije prepreka. Svakako najvažnije otkriće ovog istraživanja je činjenica da je veza s partnerom presudna za sreću i zadovoljstvo. Možete imati uspešnu karijeru, novac i zdravlje, ali bez srećne ljubavi i podrške nikada nećete biti srećni.
Sreća nije novac i moć
Otkriveno je kako novac i moć nisu u korelaciji sa srećom. Ipak, to nikako ne znači da novac i moć nisu važni, ali oni su samo mali deo mnogo veće slike. Naučnici su takođe otkrili da je zadovoljstvo na radnom mestu mnogo važnije od količine zarađenog novca.
Veze su presudne
"Radost je veza. Što više područja u svom životu možete povezati to bolje", tvrdi Vailant. Čvrsta povezanost s porodicom i rodbinom, prijateljima i kolegama je najjači indikator zadovoljstva u životu, kao i veze između posla, hobija, prijatelja i drugih aspekata života.
Izazovi i perspektiva
Putovanje od nezrelosti do odraslog doba je put od narcisoidnosti do povezanosti. Veliki deo te promene tiče se našeg odnosa prema izazovima. Naime, tajna je u drugačijoj perspektivi. Sebične motive zamenite kreativnošću, pomaganjem drugima i prihvatanjem izazova. Mehanizmi pomoću kojih se suočavamo s izazovima imaju značajan uticaj na socijalnu podršku i sveukupnu dobrobit. Vailant ističe i kako je kreativno izražavanje takođe odličan način produktivnog suočavanja s izazovima i dostizanjem sreće.
Sreća je iza ugla
Bez obzira koliko je naše detinjstvo bilo teško ili nas život nije mazio, uvek možemo biti srećniji. Jedan od ispitanika koji su učestvovali u ovom istraživanju, na početku samog istraživanja imao je statistički najmanje šanse da bude srećan, a na kraju je završio među najsrećnijima. Zašto? Zato što je ceo svoj život potrošio tražeći ljubav, zaključuje Vailant.