PARIZ - Ugledni pariski izdavač Fajar objavio je knjigu "Kosovo 'pravedni' rat za mafijašku državu", čiji je autor Pjer Pean, najveće ime francuskog istraživačkog novinarstva.
Govoreći o Američkim interesima na Balkanu Pean kaže da je sve do 1990. NATO bio štit pred opasnošću od SSSR, da će posle 1990. godine taj štit biti pretvoren u mač.
"Posle pada Berlinskog zida uspostavlja se nova definicija pre svega američkih interesa da se bivši sovjetski prostor svede na jedan deo i da sve ostalo - nekadašnje evropske zemlje članice sovjetskog bloka i Balkan - uđe u NATO, a to znači da njima u suštini upravljaju Amerikanci. Sve ovo ne može da se kaže i naravno zato ovu istinu treba "obući", treba je transformisati u "moralnu akciju". Za SAD je Jugoslavija bila neka vrsta kancera zbog njenog pokušaja da izvede nešto nezavisno kao što je nesvrstavanje. Dakle prva stvar je bila da se taj sistem gurne u raspad i da se onda nad njim preuzme vlast", rekao je Pean.
Autor brojnih bestselera, uvek zainteresovan za naličje zvaničnih verzija događaja i biografija, Pean kao "crvenu nit" sledi aferu o trgovini organima, gotovo nepoznatu širokoj francuskoj publici. On ekskluzivno otkriva i kako je pre bombardovanja 1999. godine francuska kontraobaveštajna služba obučavala pripadnike OVK, a da francuska vojska o tome ništa nije znala.
Pean objašnjava da je do Balkana došao preko - Afrike gde je otkrio da je Bernar Kušner koristio političke veze i humanitarnu reputaciju kako bi za milionske sume prodavao svoje "ekspertize".
"Ne znam koju bih reč upotrebio za Kušnera. Ako se bolje pogleda od kraja osamdesetih godina pa sve do 2012. godine, on uvek igra na američku kartu, uvek za NATO. Govorim zaobilazno da ne bih rekao "američki agent" jer nemam dokaza, ali konstatujem sasvim objektivno da njegova politika ide uvek u pravcu američkih interesa", kaže Pean.
Prema njegovim rečima fascinantno je otkriće trgovine organima i činjenica da je moglo da se dogodi da ova afera nikada ne izađe na svetlo dana da nije bilo dvoje Švajcaraca - Karle del Ponte i Dika Martija.
"Da Del Ponteaova i Marti nisu otkrili šta se dešavalo bilo bi istoričara koji bi za pola veka pisali recimo o pregovorima u Rambujeu, ali ne bi imali ovako jaku materiju. Ako izuzmemo sitne licemerne napade, uopšteno govoreći - niko mi ne odgovara na ono što iznosim. Svi ćute, jer ukoliko bi odgovorili nužno bi morali da uđu u priču i da daju argumente. Koje argumente?", kaže Pean.