Na ovom putu dugom 5.500 kilometara, stigao je i do sela Ratkova i domaćina Jovana Anđelića
Robert Nikola Grujić (22), Šveđanin srpskog porekla, pre nešto više od dva meseca krenuo je na put od Stokholma do Jerusalima bez novca i mobilnog telefona, kako bi testirao granice svoje izdržljivosti i potvrdio novostečenu veru u Hrista.
Na ovom putu epskih razmera, dugom 5.500 kilometara, stigao je i do sela Ratkova i domaćina Jovana Anđelića, koji ga je u svojoj kući ugostio tri dana, tokom kojih je uglavnom zapanjeno slušao priče sa puta ovog neobičnog hodočasnika.
- Čuo sam od ljudi u selu da neki mladić ide peške po Srbiji, pa sam odlučio da ga nađem i ugostim u svojoj kući, kao i da mu pomognem ako mu nešto zatreba. Ubrzo sam ga sreo na lokalnom putu, a prepoznao sam ga po slamnatom šeširu. Pozdravio sam ga i pozvao u svoj dom, na šta je on pristao - počinje svoju priču Jovan Anđelić, još uvek pod snažnim utiskom ovog susreta koji se dogodio 5. avgusta, tačno dva meseca od kada je Robert krenuo na put.
Tokom sledeća tri dana, putnik je stigao da opere veš i napuni stomak, a Jovan je sa velikim interesovanjem upijao njegove priče sa puta. Već na početku Robert mu je ispričao da se na ovaj poduhvat nije odlučio iz avanturizma, već je na ideju došao na nagovor strica koji je teolog.
- Mnogo toga mu se desilo tokom dve hiljade kilometara koje je prepešačio do Ratkova: spavao je po crkvama i gradilištima, jedan siromah je sa njim na putu podelio paradajz. U Pragu je bio napadnut, a u Budimpešti je imao romansu sa ćerkom lokalnog sveštenika. Fasciniralo me je to što je toliko mlad, a istovremeno skroman, pametan i posvećen svom cilju. Hranu i novac nije hteo da uzme: iako je, kako sam shvatio iz razgovora, njegova porodica dosta imućna, novac mu nije potreban jer je odlučio da na putu živi samo od milostinje prolaznika - priča Anđelić.
Srpski domaćin se brzo vezao za svog gosta, kome je ovom prilikom poželeo srećan rođendan.
- Obećao je da će mi, ako bude mogao, slati slike sa puta. Apelujem na sve dobre ljude da mu pomognu - završava priču o neobičnom susretu stanovnik Ratkova.
Na ovom putu epskih razmera, dugom 5.500 kilometara, stigao je i do sela Ratkova i domaćina Jovana Anđelića, koji ga je u svojoj kući ugostio tri dana, tokom kojih je uglavnom zapanjeno slušao priče sa puta ovog neobičnog hodočasnika.
- Čuo sam od ljudi u selu da neki mladić ide peške po Srbiji, pa sam odlučio da ga nađem i ugostim u svojoj kući, kao i da mu pomognem ako mu nešto zatreba. Ubrzo sam ga sreo na lokalnom putu, a prepoznao sam ga po slamnatom šeširu. Pozdravio sam ga i pozvao u svoj dom, na šta je on pristao - počinje svoju priču Jovan Anđelić, još uvek pod snažnim utiskom ovog susreta koji se dogodio 5. avgusta, tačno dva meseca od kada je Robert krenuo na put.
Tokom sledeća tri dana, putnik je stigao da opere veš i napuni stomak, a Jovan je sa velikim interesovanjem upijao njegove priče sa puta. Već na početku Robert mu je ispričao da se na ovaj poduhvat nije odlučio iz avanturizma, već je na ideju došao na nagovor strica koji je teolog.
- Mnogo toga mu se desilo tokom dve hiljade kilometara koje je prepešačio do Ratkova: spavao je po crkvama i gradilištima, jedan siromah je sa njim na putu podelio paradajz. U Pragu je bio napadnut, a u Budimpešti je imao romansu sa ćerkom lokalnog sveštenika. Fasciniralo me je to što je toliko mlad, a istovremeno skroman, pametan i posvećen svom cilju. Hranu i novac nije hteo da uzme: iako je, kako sam shvatio iz razgovora, njegova porodica dosta imućna, novac mu nije potreban jer je odlučio da na putu živi samo od milostinje prolaznika - priča Anđelić.
Srpski domaćin se brzo vezao za svog gosta, kome je ovom prilikom poželeo srećan rođendan.
- Obećao je da će mi, ako bude mogao, slati slike sa puta. Apelujem na sve dobre ljude da mu pomognu - završava priču o neobičnom susretu stanovnik Ratkova.
Http://www.joveta-ratkovackipostar.com