BEOGRAD - Pokretanje s mrtve tačke.
Plan za ekonomsku obnovu Srbije - „Maršalov plan“, kako ga je nazvao vicepremijer Aleksandar Vučić, prilično je ambiciozan, ali ostvariv i poveo bi Srbiju putem modernizacije, ocena je analitičara i ekonomista, sagovornika Kurira.
Prema rečima analitičara Milana Nikolića, Srbija do sada nije imala ozbiljno razvijen koncept razvoja.
- Dobro je što je Vučić počeo da razmišlja na moderan način. Javna uprava mora da se smanji, izgleda mi da Vučić ozbiljno misli to da sprovede, da je odlučan u tome. Neophodan nam je razvoj infrastrukture, poljoprivrede i prehrambene industrije. I turizam treba da razvijamo - nemamo more, ali imamo Dunav, seoski turizam, banje, planine, kao i rimske iskopine, koje mogu da budu turistička destinacija. Moramo zaustaviti odliv pameti u inostranstvo, to je najstrašniji odliv kapitala - kaže Nikolić.
Sistem za privredni bum
Analitičar Dragomir Anđelković ocenjuje da su ideje prvog potpredsednika Vlade dosta realne i da Srbiji treba upravo „singapurski model“.
- Srbija je u suštini bogata zemlja, ali ima loš pravni i politički sistem. Singapur nije imao ništa i dugo je tavorio u bedi, sve dok Li Kuan Ju nije uspostavio funkcionalni sistem, nakon čega je Singapur doživeo privredni bum - kaže Anđelković i dodaje:
- Po tom sistemu Srbija bi za tri-četiri godine ozbiljno mogla da se razvije, a na rezultate bismo morali da čekamo desetak godina. Za prvih godinu dana prvi efekti bi se već osećali. Turizam, poljoprivreda i infrastruktura jesu oblasti u koje treba ulagati i ukoliko država te sektore bude dobro pravno regulisala i uspostavila funkcionalan pravni sistem, mogla bi da privuče investicije veće od desetine milijardi evra - kaže Anđelković.
Prednosti
Ugledni ekonomista Mihajlo Crnobrnja kaže da je odavno izračunato da je Srbiji potrebno dve do dve i po milijarde evra neto u vidu investicija da bi pokrenula privredu. Međutim, Crnobrnja ocenjuje da je pogrešno ići na varijantu šta bi Srbija trebalo da uradi, nego šta bi privrednici trebalo da urade.
- Srbija ima komparativne prednosti kad je reč o poljoprivredi, tu ne mislim samo na oranje i kopanje. Amerikanci su od kukuruza napravili 280 proizvoda. Tako bi i Srbija mnogo više trebalo kod kuće da prerađuje maline, šljive i drugo - kaže on.
Milan Kovačević, ekonomista, tvrdi da je pitanje koliko je sve što Vučić navodi izvodljivo jer je suština da se promeni sistem.
- Ako se ne promeni sistem, ništa od ovoga nije ostvarivo - zaključuje Kovačević.
„Maršalov plan“
- Reforma javne uprave
- Restrukturiranje javnih preduzeća
- Penziona reforma
- Pokretanje velikih projekata (u turizmu, energetici, infrastrukturi...)
- Investicije
Šta je bio „Maršalov plan“
„Maršalov plan“, službeno nazvan Plan evropske obnove, bio je službeni plan SAD o obnovi posleratne Evrope i suzbijanju uticaja komunizma nakon Drugog svetskog rata. Zadatak izrade plana dobio je Džordž Maršal i njegove kolege iz Stejt departmenta. Plan je sprovođen četiri godine, od jula 1947. godine, i u tom periodu je oko 13 milijardi američkih dolara ekonomske i tehničke pomoći poslato evropskim zemljama. Do kraja sprovođenja plana privreda svake države učesnice, osim Nemačke, porasla je u odnosu na predratnu. Tokom sledeće dve decenije skoro sve države zapadne Evrope doživele su ekonomski rast i poboljšanje životnog standarda. „Maršalov plan“ se dugo smatrao jednim od prvih procesa evropskih integracija.