Jedini đak škole u selu Gornji Stranjani, na obroncima planine Jadovnika, je devojčica Una koja je ove školske godine krenula u prvi razred. Nekada je škola brojala mnogo đaka, ali kao i mnoge škole u selima odakle su se meštani raselili, doživela je da zatvori svoja vrata.
Una do škole stiže za desetak minuta, doprati je mama, a učiteljici se raduje kao najboljoj drugarici, zato i ne mari mnogo što nema puno drugara kao kad je išla u predškolsko u Brodarevo. Stigla je na prvi čas i prvo rekla da je u školi mnogo lepo kao i da će se "sledeće godine Iva upisati u predškolsko pa će se igrati".
- U školi mi je mnogo lepo, a ja i učiteljica delimo užinu, lepo se igramo, učimo i svašta radimo. Volela bih da imam u školi drugare, ali družim se sa učiteljicom - kaže Una.
Kako je škola za deset godina nekorišćenja vidno iznutra propala, za samo desetak dana adaptiran je prostor stare seoske prodavnice da bi jedna devojčica krenula u prvi razred. I za učiteljicu je ovo prvo iskustvo da radi sa jednim đakom, a do posla putuje iz Prijepolja čak 35 kilometara, a kako kaže, nije joj problem daljina već loš put od Brodareva do Stranjana.
- Prilaz školi je veoma loš, voda odnese put i to je prilično nezgodno, a na ostalo sam se navikla, to je deo posla i nije mi strašno. Zadovoljstvo je raditi sa Unom, nastava podrazumeva da idemo njenim tempom, nastava se skroz prilagođava njoj i ja imam vremena da joj se posvetim 100 odsto - kaže učiteljica Maida Brbović Dautović.
Una je u predškolsko išla 12 kilometara do Brodareva, zato je za Uninu mamu otvaranje škole u selu spas jer joj je kuća u blizini i ne mora da vodi devojčicui sat vremena do škole ili plaća skupo taksi, a i ona je dobila posao u školi. Sledeće godine njena druga ćerkica ovde će krenuti u predškolsko.
- Baš nam znači što ne moramo da putujemo svaki dan pogotovo zimi kada je loše vreme i lošiji je put, bude i led. Ja sam tu kao domar, dođem, očistim, spremim šta treba, naložim vatru, budem tu do kraja nastave - kaže Milena Vranić.
Milena je samohrana majka, a veliko razumevanje za to imala je Školska uprava u Užicu koja je dala saglasnost i lokalna samouprava u Prijepolju koja je vratila školu u Stranjanima u mrežu. S obrzirom na to da je stara škola, iako velelepna spolja, iznutra propala od nekorišćenja, za desetak dana su adaptirali prostor stare seoske prodavnice kako bi Una mogla da pohađa nastavu.