Donald Tramp, republikanski predsednički kandidat, ponovo je na udaru. Naime, na njega je izvršen drugi attentat, FBI je saopštio da je “Tramp bio predmet očiglednog pokušaja ubistva u svom golf klubu na Floridi”. Napadač je identifikovan kao Rajan Vesli Rut, građevinski radnik sa Havaja.
Bivši predsednik se odmah oglasio rečima: "Čuli su se pucnjevi u mojoj blizini, ali pre nego se glasine prošire, želim da ovo čujete od mene - siguran sam i dobro sam. Ništa me neće usporiti. Nikada se neću predati. Uvek ću vas voleti zbog vaše podrške - poručio je Tramp. Odmah se oglasio i njegov prijatelj američki milijarder Ilon Mask s provokativnim komentarom. "Niko ne pokušava da ubije Bajdena ili Kamalu. Zašto žele da ubiju Donalda Trampa?"
Upravo su to i upitani gosti "Usijanja", a oni su bili Ivan Miletić, stručnjak za odbranu i bezbednost, potom Vladimir Živković, politikolog i Filip Kalmarević, urednik portala Nacija.
Miletić je diskutovao o tome kako je moguće da su se desila dva atentanta u svega par meseci:
- Meni je privuklo pažnju, ono što je neuobičajeno, a to je upotreba oružja, jedno je legalno kupljeno, a drugo ilegalno jer je izbrušen serijski broj. Svakako i jaz u godinama između atentantora, za drugi je čovek stariji od 50 godina, a prvom slučaju smo imali dosta mlađeg. Interesantno je da su to dve različite političke afirmitacije. Ideja je bila da se spreči nominacija Trampa za kandidata Republikanaca, a ovo sada je iz levog spektra, odnosno demokratskog, nekog ko je putovao u Ukrajini i vezan je za tamošnja dešavanja, učestvovao je u protestima vezane za Ukrajinu. Razlika je što je ovog puta uhvaćen strelac, a onaj od prošlog puta je eliminisan. Naravno, i reakcija službe je bila različita u ova dva slučaja, što znači da je služba nešto naučila iz onog prvog događaja i nije ponovila greške. Bitno je da se izvuče da li postoji veza ova dva napadača, indikativno je da se dešavaju dva pokušaja atentata u kratkom periodu, a po principu Amerikanaca, jedan atentat je izuzetak, dva su organizacija, a tri su već zavera.
Živković je analizirao da li postoji veza između prvog i drugog atentatora, odnosno da li su izvršioci ili su vođeni isključivo ličnim motivima:
- Mislim da je gora činjenica od toga da li su navođeni, to da su instruisani nekom idejom. Najčešće bude tako. Tu imamo jednu personalnu notu, da se ukloni čovek koji nekome smeta, a kome i zašto, to je za diskutovanje. Evidentno je da se od njegove prve nominacije stvorila ta neka atmosfera, a imali smo i konkretnije izjave kako je on nešto što ne sme da se dogodi Americi. Samim tim, to se reflektovalo i na ceo svet, s obzirom na popularnost američkih izbora. Nisam očekivao da će do ovoga doći, ali moguće da je to neočivana tvorevina upravo jedne takve atmosfere. S druge strane, činjenica je da u Americi vlada duboka politička i društvena poliralizacija. Zaista vidimo da i u samim stranaka postoje i po dve struje koje su zasebno izražene. U prilog tome, imate bivše republikacne koji podržavaju Kamalu Haris, a i s druge strane, neke bivše demokrate koji podržavaju Trampa. Tamošnji narod sa nikada većin emocijama ne bira kandidata
Kalmarević je dao zaključak pozadine i inspiracije ljudi koji su se odlučili za ovakav napad:
- To će istraga da utvrdi, ali sam ja bliži mišljenju da se radilo o dehumanizaciji jedne ličnosti, opštoj polarizaciji u društvu gde se instrumentalizuju mediji, gde se etiketiraju najgorim mogućim izrazima. Ovo su neki od naslova tamošnjih medija, stavili su sliku Trampa sa Hitlerovim brkovima i napisali "američki fašizam" onda imamo kada su stavili njegovu sliku i napisali "anti-hrist" takođe ima i naslova koji govore "neprijatelj demokratije", etikete se jako često koriste, to i Haris koristi u svojim spotovima, a moram da priznam da ovo nije novo, to su radili 2008. godine, svi su tako nešto etiketirali, ali ne na ovom nivou i ne ovim intezitetom, to je jedina razlika.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs