"Drago mi je da su oni kao vode Vojvodine spremni i da imaju mehanizaciju, da štite kritične tačke. Vidimo apokaliptičke slike u drugim državama, ali i premijer je juče rekao da to ne treba da nas brine. Novi Sad je u domenu redovne odbrane od poplava. Za jedan dan može da se montira sve što je potrebno“, rekao je Đurić.
On je dodao i da bi problem mogli da budu ulični potoci sa sremske strane, te da oni moraju redovno da se čiste do pika koji je očekivan 24. septembra.
Direktor Voda Vojvodine Srđan Kružević rekao je da problem nastaje kada se spoji nekoliko talasa, ali da sada imamo jedan koji će se produžiti maksimum za dan, dva.
"Mi na dnevnom nivou radimo analize i preseke. Bez obzira na apokaliptičke slike, mi smo bezbedni i nećemo ući u situacije na koje nismo navikli. Poslednji visok vodostaj je bio 2013, pa se ravnamo po prognozama sa severa“, kazao je Kružević.
On je istakao i da se vanredne odbrane mogu desiti samo u Bezdanu i Apatinu, jer je po merenjima vodostaja pik u Mađarskoj 850, što znači da je za pola metra niži u odnosu na 2013. godinu.
"Imamo 63 kritična mesta koja su oštećena delovanjem životinja ili kamiona, ali nijedno nije toliko kritično, mi smo svakako spremni sa ljudima da reagujemo, 500 operativnih ljudi“, rekao je Kružević.
Prema njegovim rečima, spremne su i mobilne brane, pumpe, čamci, terenska vozila, a sutra će biti organizovan i sastanak sa predstavnicima opština da ih upute kako da postupaju.
U Novom Sadu najčešće plave nebranjeni delovi, poput Ribarskog ostrva i Kamenjara.
"Slankamenska bolnica se nalazi u nebranjenom delu. Ne možemo branu da stavimo na Ribarac, a ne na bolnicu. Sve poplave su stigle kopnom, odnosno pucanjem nasipa negde u komšiluku“, zaključio je Kružević.
Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vladimir Galić dodao je i da pokrajina raspolaže budžetskom rezervom ukoliko bude problema sa Banoštorom, Beočinom, Slankamenom i Južnim Banatom.
Kurir.rs/Dnevnik.rs