Pre rata nismo imali ništa, a onda su došli Nemci i odneli nam sve.
Ovako se Brana Crnčević rugao iskrivljavanju istorije koju su deca učila u socijalizmu.
Ali u poređenju sa današnjim propagandistima koje je Dragan Šolak okupio u svojim medijima, komunisti su bili mala deca.
Današnja Nova preko cele strane ima naslov: „Demontaža države Srbije na KiM počela je dolaskom SNS na vlast.“
Hoće se reći da je pre 2012. godine na KiM postojala država Srbija! Da su tekli med i mleko!
Nijedan dobronameran čovek ne može da ospori osnovni princip demokratije - pravo svakog pojedinca da bira i da bude biran, i da shodno tome mašta o danu kada će biti izabran za člana Saveta škole, opštinskog odbornika, poslanika (kao onaj Đorđe Miketić), ministra pravde (kao Marinika), bilo šta u vladi (Ćuta) ili predsednik države, o čemu recimo sanja Dragan Đilas (njegov je san noćna mora, jer mora da pobedi i Vučića i Mikija Aleksića)… Da rezimiramo: svako ima pravo da traži izbore sve dok ne pobedi.
I nijedan trezven pojedinac ne može da ospori pravo učesnika u političkoj trci da (kad niko ne gleda) sapliću protivnike – da o njima šire tračeve, ili horor priče o stanju koje će nastati ako njihovi protivnici a ne oni pobede. Takav je život… I Đinđić je rekao da onaj, kome je do morala, treba da ide u crkvu, a ne da se bavi politikom.
Tako deo opozicije predvođene Šolakom i Đilasom u redovnim razmacima lansiraju kampanje kojima je za cilj da potkopaju Vučićev rejting. Koristi se doslovce sve i svašta: i pojeftinjenje parizera i odnosi sa Rusijom, kojom rukom okreće palačinke i zašto je kupio „rafale“, ambrozija i kovid… i, naravno, udara ispod pojasa, pa se bezočno napada njegova porodica.
Ali, sad je zadnje vreme došlo: valjda su svi potrošeni, pa su u propagandne jedinice mobilisani i oni koji očigledno imaju ozbiljne smetnje u opažanju i zaključivanju.
„Demontaža države Srbije na KiM počela je dolaskom SNS na vlast.“
U principu, pojava nije nova. Navikli smo da u pokušajima da se nekako dočepaju vlasti, Đilas i društvo za velike nesreće i nevolje koje zadese naše društvo okrivljuju Aleksandra Vučića: tako je bilo sa poplavama u Obrenovcu, pa sa kovidom, zatim sa masovnim ubistvima u „Ribnikaru“ i mladenovačkim selima… i tako je, neprestano, sa Kosovom.
Najnoviji čin drame srpskog naroda na KiM za njih je šansa koja se ne propušta. Bez reči osude Aljbina Kurtija, nalogodavca nasilja nad Srbima, čoveka čija je namera da Kosovo i Metohiju etnički očisti od Srba, i bez ijedne zamerke međunarodnoj zajednici koja Kurtijevo ponašanje toleriše, ako ne i inspiriše, Đilas, Ponoš, Marinika, Aleksić… pa i onaj Miloš Jovanović iz DSS, horski su krivicu za postojeće stanje svalili na srpsku državu i njenog predsednika.
Svesno prećutkujući činjenicu da je otimanje Kosova i Metohije projekat nekih velikih sila čija realizacija traje decenijama, i namerno zaboravaljajući svoju i ulogu svojih partija u procesu osamostaljenja Kosova, oni tvrde da „Vučić sve radi pogrešno“, ne govoreći ni u jendom momentu šta bi, onda, bilo „ispravno“. Jer ispravnijeg od onog što je uradila ova vlast poslednjih dvanest godina, i što radi – nema. Karte su podeljene tako kako su podeljene, a ne daju na da ustanemo od stola…
Ali, retko su maloumni dobijali toliko prostora koliko im daje Nova, kad tvrdi da je do 2012. na Kosovu i Metohiji „nedemontirana“ funkcionisala srpska država.
I morski krastavci, kad bi Srbija imala more, sa svojim jednostavnim nervnim sistemom setili bi se da je 1999. potpisan Kumanovski sporazum, koji je od srpske države ostavio samo obećanje da će na KiM vratiti hiljadu vojnika kad se opet rodi Karađorše i kad na vrbi rodi grožđe.
Šta je radila „nedemontirana država Srbija na Kosovu“ kad se 2004. godine desio pogrom, i kako je reagovala 2008. kad je proglašena nezavisnost? Nikako! Boris Tadić, tadašnji predsednik države sada, šesnaest godina kasnije, u Utisku nedelje predlaže „da se krene u akciju“! Kakvi su nas vodili, dobro je da se Albanci tada nisu setili da uzmu i Niš!
Hteli to da priznamo ili ne, odlaskom srpske vojske i policije sa KiM posle rata sa NATO, Srbi na Kosovu prepušteni su na milost i nemilost Albancima i velikim silama, oličenim u Kforu.
Ko to poriče ili je glup ili neobavešten.
I kao takav, naravno, ima pravo da se bavi politikom, bilo kroz članstvo u Đilasovoj i sličnim strankama (čak će i daleko dogurati) , bilo u Šolakovim medijima.
Ali ni papir uvek ne može da istrpi sve.
Bonus video: