Nije mi bilo druge nego da u nedelju u 20 sati i 28 minuta skoknem u Rim, da se namestim pred televizor i pogledam prvu emisiju jesenje serije višegodišnjih pokušaja da se Visoko Mesto strmopizdi Utiskom nedelje, tim pre što je kao jedan od gostiju najavljen i poslednjih dana u Famoznom mnogopominjani - umal, grešna mi duša, ne napisah mnogostradalni - Boris Tadić, a.k.a. JexS.
Izgleda da je Olivera Bećković procenila - ili su joj „tamo gde treba“ procenili - da je Visoki Trbuh trenutno najmekši po pitanju Kosova, sledstveno je, osim Tadića, na informativni razgovor u studio privela i Aleksandra Arsenijevića, predsednika (kosovske) Srpske demokratije, i zvezdu večeri, Miloša „Bombu“ Jovanovića, predsednika takozvanog Novog DSS-a.
Odgledao sam možda nekih pola sata. Nameravao sam da u svrhu uvežbavanja duhovne samodiscipline odgledam celu emisiju, ali nisam imao dovoljno snage. Spasonosno „of“ sam pritisnuo u trenutku kad je Olivera posle prvog bloka reklama značajno rekla - citiram po sećanju - da su „Tadić i Jovanović usaglasili stavove da rešenja kosovskog problema nema dok se ne strmopizdi Vučić“ i napravila pitanje Arsenijeviću a da šta on misli o tome.
Nisam čuo Arsenijevićev odgovor. Rekoh već da sam pritisnuo „of“. Svejedno, tokom tih tridesetak minuta čuo sam toliko izanđalih frazetina i ubuđalih opštih mesta da sam po ko zna koji put pomislio da dubara koju sam uvalio pre petnaestak godina - da su Koštuničini pazdarani pod okriljem noći sipali LSD u sve srpske vodovode - možda nije lažni mit.
Nekako u isto vreme po Srbiji i srpskom svetu se raširila jeretička vest da je Grigorije Diseldorfski izjavio - i to da sve bude crnje i gore na opozicionom Radaru - da „ne vidi nikakve prepreke da i žene budu sveštenici“. Nije to Grigorije čestito ni izgovorio, a Večernje novosti - za koje Irinej Bački kaže da su „jarko svetilo u domu srpskog novinarstva“ - objavile su paškvilu pod moralno - paničarskim naslovom: „Skandalozno! Vladika Grigorije se perfidno približava katolicizmu“.
Ko biva... „Grigorije se otvoreno založio da žene treba da budu sveštenici u SPC i na taj način se po ko zna koji put suprotstavio kanonima i učenjima Crkve, kojoj i sam pripada“ i bla-bla-bla.
Čisto sumnjam da se Grigorije otvoreno „založio“, pretpostavljam da je rekao da ne postoje ni teološke ni kanonske prepreke da žene ponesu sveštenički čin. Kao što i ne postoje. Što ne znači da postoji promil mogućnost da neka žena postane svešteno lice. Duboko sam, međutim, ubeđen da žene uopšte ne bi trebalo da žale zbog toga iz nebrojenih razloga - koje bih, da imam dovoljno karaktera, mogao navesti - a od kojih nijedan nije to što su žene.
Kakogod, koliko god Grigorije znao da je to nemoguća misija, njegova izjava je zračak „svetila“, što reko Bački, u zagušljivoj atmosferi sveopšteg opskurantizma i dominatnog turbo-folk pravoslavlja. Ajd zdravo.