Broj izgubljenih života zbog infekcija koje su otporne na lekove namenjene njihovom lečenju mogao bi da se poveća za gotovo 70 odsto do 2050. godine, predviđa nova studija.
Od 2025. do 2050, mogli bismo da imamo više od 39 miliona smrtnih slučajeva koji se mogu direktno pripisati antimikrobnoj rezistenciji ili AMR-u, prema studiji koja je objavljena u ponedeljak u časopisu The Lancet.
Antimikrobna otpornost događa se kada patogeni poput bakterija i gljivica razviju sposobnost imuniteta na lekove koji se koriste za njihovo ubijanje, piše CNN.
Svetska zdravstvena organizacija proglasila je AMR “jednom od najvećih globalnih pretnji javnom zdravlju i razvoju”.
“Potrebno je da obratimo pažnju na nove antibiotike i njihovo upravljanje, kako bismo se mogli pozabaviti onim što je zaista veliki problem”, rekao je glavni autor dr Kris Mari, direktor Instituta za merenje i procenu zdravlja na Univerzitetu u Vašingtonu.
Od 1990. do 2021. više od milion ljudi u svetu umrlo je direktno zbog posledica otpornosti na antibiotike, naglasili su autori.
Što se tiče patogena, smrtnost je najviše porasla nakon infekcija zlatnim stafilokokom otpornim na meticilin (MRSA). Kada se gledaju gram negativne bakterije, najviše je došlo do otpornosti na karbapeneme, antibiotike širokog spektra.
Istraživači su otkrili da je od 1990. do 2021. smrtnost od AMR-a pala za više od 50 posto među decom mlađom od pet godina, ali se povećala za više od 80 odsto među odraslima od 70 godina i starijima – trendovi za koje se predviđa da će se nastaviti.
Predviđanja pokazuju da će se smrtnost uzrokovana antimikrobnom rezistencijom povećati do 2050. ako se ne uvedu mere za poboljšanje pristupa kvalitetnoj skrbi, snažnim antibioticima i drugim resursima za smanjenje i lečenje infekcija.
Istraživači su procenili da bi 2050. broj globalnih smrtnih slučajeva koji se mogu pripisati antimikrobnoj rezistenciji mogao doseći 1,9 miliona, a onih povezanih s antimikrobnom rezistencijom mogao bi da dostignu 8,2 miliona.
Prema podacima, regije u svetu koje su najviše pogođene AMR-om i smrtnim slučajevima su Južna Azija, Latinska Amerika i Karibi i podsaharska Afrika – a mnoge od tih regija nemaju ravnopravan pristup kvalitetnoj brizi, rekao je Mari.
Ukupno, između 2025. i 2050. otpornost na antibiotike direktno će biti uzrok smrti više od 39 miliona ljudi u svetu i biće povezana s još 169 miliona smrtnih slučajeva, ocenjuju naučnici.
Ali mogući su i manje pesimistični scenariji. Naučnici kažu da je “sada vreme za delovanje” da bi se zaštitili ljudi širom sveta od opasnosti koju predstavlja otpornost na antibiotike.
Kurir.rs/N1/Preneo: P. P.
Bonus video: