Posle određenog zatišja, iz tzv. Vlade Kosova ponovo stižu najave o otvaranju mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici. Takve najave, ali i svakodnevno pojačano prisustvo KFOR-a ,unose dodatni nemir kod Srba na severu Kosova i Metohije.
O ovoj temi i sve većim pritiscima u južnoj srpskoj pokrajni govorili su gosti emisije Puls Srbije: voditeljka emisije Usijanje Silvija Slamning i predsednik Centra za razvoj međunarodne saradnje Stevica Deđanski.
Slamning se najpre dotakla mera koje je predsednik Aleksandra Vučić u petak izrekao.
- Da li su one dovoljne ili ne? Bojim se da nisu dovoljne. Ali ono što je ohrabrujuće, nije proglašena ta okupacija dela teritorije, što je u nekom trenutku bilo reči. Mislim da je to jedan vrlo inteligentan i pragmatičan politički stav, jer bi takva odluka koju su mnogi priželjkivali bila drastična u tom momentu. Ove ostale mere, nekoliko ih ima, podsećaju na taj Briselski sporazum. Ja bih se osvrnula na brojke, jer nekako mi je to najkonciznije, naročito što sebi ipak ne dopuštam da dajem mnogo svog stava, već više želim da govorimo o konciznim stvarima: 11 godina ili 136 meseci ili 591 nedelja ili 4.140 dan je prošao od potpisivanja Briselskog sporazuma, koji obavezuje Prištinu da formira ZSO. Mislim da ni jednog trenutka ne sme da se bilo koji drugi sporazum nametne kao ključna tema dok se ovaj prvi ne ispuni. Čak i verbalno ne bi trebalo ni pominjati ni jedan drugi dok se prvi ne ispuni, makar ZSO. Reč je o brojevima - rekla je Slamning.
Potom se dotakla etnički motivisanih incidenata na Kosovu i Metohiji.
- Ovo su podaci iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju, ima više od 50 stranica, gde se prikazuje eksponencionalni rast napada na Srbe na Kosovu i Metohiji. Od 2021. godine su podaci, tada je bilo 128 napada na Srbe. Vrlo je taksativno svaki naveden imenom, prezimenom, zbog čega. Naravno i vreme kada se desilo. Sledeće godine, odnosno 2022. godine, povećan na 150 napada, a 2023. godine još više povećan na 179 napada. I 2024. godine je do 12. septembra zaključno sa hapšenjem Tomislava Pantića, čoveka koji ima 80 godina optuženog za tzv. ratne zločine. To je 86. slučaj i sasvim očigledno to neće stati. To se sada zove taj jedan pritajni, perfidni, latentni pritisak na naš narod koji je tamo i to može da se opiše kao jedno kontrolisanje krize gde Aljbin Kurti na neki način politički iskusno neće napraviti zastrašujući korak orkestriranog većeg napada, jer bi to njega definitivno potpuno optužilo i izbacilo. Već na jedan mnogo perfidniji način vrši jednu puzajuću oluju, kako je u jednoj od naših emisija naveo prof. Časlav Koprivica.
Na sve te incidente, međunarodna zajednica ćuti, što je prokomentarisao Deđanski:
- Jedno vreme su nas nervirale izjave iz međunarodne zajednice, kad god se desi neki haos koji je uvek indukovan od strane Prištine, onda oni kažu obe strane treba da sednu za sto, da se smira. A mi nikad ništa nismo radili. A sad čak ni to ne govore, sad ne govore ništa. Sad su kao iznenađeni. Mene niko ne može da ubedi da to Kurti može da uradi sam. Da onda strani državnici od Bajdena do Šolca ustanu ujutru i čitaju novinje da vide šta je radio Kurti. To je zaista smešno, to znači da je sinhronizovana akcija, tiho kuvanje žabe. Mi moramo znati da neće stati. Kako znamo? Pa pogledajmo Hrvarsku. Hrvatska je uvažena članica EU, što je zastrašujuće samo po sebi da je uopšte članica, a pogotovo uvažena. Kod njih se pevaju ustaške pesme, ruše se spomenici, ne zna se ćirilica, hapse se Srbi, tu su tajne optužnice. To radi Kurti samo ekstremnije, njemu se može. Zašto? Zato što se može i Hrvatskoj.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs