Danas su pejdžeri iznenada ponovo u centru pažnje, ali zbog tragičnih događaja - eksplozija pejdžera u Libanu dovela je do više od desetoro smrti, a povređeno je još oko 3.000 osoba.
Ova neočekivana pojava izazvala je veliko interesovanje javnosti za ovaj, gotovo zaboravljeni, uređaj, pa hajde da kažemo nešto više o njemu.
Pejdžeri su se prvi put pojavili sredinom 20. veka, tačnije 1949. godine, kada je američka kompanija Motorola predstavila prvi komercijalni pejdžer pod nazivom, pogađate - "Pager".
Ovaj uređaj je služio kao jednostavan sistem za obaveštavanje korisnika da neko želi da stupi u kontakt sa njima.
Popularnost pejdžera znatno je porasla tokom 1980-ih i 1990-ih, posebno među medicinskim radnicima, hitnim službama i poslovnim ljudima. Razlog je bio pouzdan i brz način obaveštavanja u situacijama kada je bilo ključno dobiti poruku bez odlaganja.
Kako pejdžeri rade?
Pejdžeri funkcionišu na principu bežične komunikacije putem radio-talasa. Kada neko pošalje poruku pejdžeru, ona prolazi kroz centralni sistem koji tu poruku kodira i šalje je putem radio-frekvencija do određenog pejdžera.
Postoje dve osnovne vrste pejdžera: jednosmerni i dvosmerni. Jednosmerni pejdžeri mogu samo da primaju poruke, dok dvosmerni omogućavaju i slanje odgovora.
Za razliku od mobilnih telefona, pejdžeri nemaju mogućnost uspostavljanja glasovnih poziva ili pretraživanja interneta, ali su zbog svoje jednostavnosti i dalje omiljeni u situacijama gdje je potrebno brzo i pouzdano prenošenje kratkih informacija.
Iako su pametni telefoni praktično zamenili pejdžere u svakodnevnoj upotrebi, ovi uređaji su i dalje prisutni u određenim sektorima. Najčešći korisnici pejdžera danas su zdravstveni radnici, vatrogasci i službe za hitne intervencije.
Razlog za to leži u pouzdanosti ovih uređaja - oni rade i u situacijama kada su mobilne mreže preopterećene ili nedostupne. Takođe, pejdžeri imaju bolji domet u određenim okruženjima kao što su bolnice, gde su zidovi često debeli i mogu da ometaju signal mobilnih telefona.