LONDON - Siromašne Vijetnamke dolaze u Veliku Britaniju u potrazi za boljom budućnošću, ali upadaju u lanac trgovine ljudima iz kog se teško otrgnu. Njihovi vlasnici psihički i fizički ih maltretiraju i primoravaju na težak rad i pružanje seksualnih usluga
Emigrantkinje iz Vijetnama čine većinu zaposlenih u industriji lepote u Velikoj Britaniji, ali mnogi ne znaju da su devojke koje danju sređuju nokte, noću primorane na prostituciju, jer je većina njih deo lanca trgovine ljudima.
Siromašne Vijetnamke dolaze u Veliku Britaniju u potrazi za boljom budućnošću. Policija smatra da su hiljade devojaka koje rade kao manikirke u salonima lepote u stvari žrtve trgovine ljudima.
Za svaku žrtvu koju prebace u Veliku Britaniju trafikanti dobijaju 25.000 evra koje devojke nemaju mogućnosti da plate i zato godinama žive kao robinje.
Svakodnevno zastrašivanje, fizičko i psihičko nasilje deo su svakodnevice ovih devojaka koje mukotrpno zarađuju minimalac kojim otplaćuju navodni dug.
U Britaniji postoji oko 30.000 salona za negu lepote, a od 2008 policija je naplatila kazne u iznosu od samo 700.000 funti zbog zapošljavanja 150 ilegalnih imigranata. London i Mančester su najugroženiji i u njima je procenat modernih robinja najveći.
Po procenama Internacionalne organizacije rada, trgovci ljudima zarađuju oko 25 milijardi evra od šverca ljudima, dok je oko 21 milion osoba zarobljen u ovom lancu.
Mi Duk Li (28) na sudu je priznala da je bila primoravana da radi u salonima, dok se uveče prostituisala da bi otplatila dug svojim trafikantima. Ona je svedočila protiv glavnog trgovca Han Van Vua.
Li je u Veliku Britaniju došla u potrazi za boljom zaradom, međutim, nakon što je prošla vijetnamsku granicu sa lažnim pasošem, njen dokument je uništen, a britanskim vlastima je rečeno da su izbeglice, zbog čega ih policija nije pretresala ni ispitivala.Odmah po dolasku zaposlila se u salonu za negu noktiju u kojjem je imala samo jedan slobodan dan u dva meseca.
- Retko kad su me plaćali i ako jesu Vu je uzimao svu moju zaradu, jer sam mu navodno dugovala što me je doveo u zemlju – navela je ona, i dodala da nikad nije mogla dovoljno da zaradi, ma koliko se trudila, njen vlasnik uvek je tražio još novca. Vu je osuđen na 11 godina zbog trgovine devojkama.
Iako je Li Tan uspela da pobegne nakon sedam dugih godina u zarobljeništvu, brine je činjenica da je u njenom rodnom gradu mnogo mladića i devojaka koje pohađaju šestomesečne kurseve lepote ne bi li se otisnuli u jednu, kako oni misle, bolju budućnost, bez ikakve predstave o surovom lancu koji ih čeka.
Lanac trgovine ljudima veoma je teško preseći, a mladi iz siromašnih četvrti Vijetnama traže bilo koji način da sebi obezbede bolju budućnost. Nažalost, njihovi snovi se često rasprše još u avionu, zajedno sa listovima njihovih pasoša.