Ima, tako, situacija, u kojima se iznenada otkači zavesa i pred publikom se junaci ukažu nepripremljeni za javni nastup, nenašmikani i neuparađeni, kao onaj car što je bio go, samo što oni nisu carevi, nego sitni ljudi bez stava i morala… Tako je bilo sa hapšenjem Sergeja Trifunovića u Hrvatskoj i prvacima naše opozicione političke scene.
Svi se vi sećate incidenta na srpskoj strani granice sa Hrvatskom kad je Severina, iznervirana što je zbog razgovora sa našom policijom zakasnila na tezgu u Beogradu, odlučila da se vrati u Zahreb, ili odakle je već došla, i otud prosula salvu uvreda na račun države Srbije i njenog predsednika. Nema tome mnogo, tek su tri nedelje prošle, još se nije ni osušila pena na ustima nekih naših političara koji su se promptno digli u odbranu Severininog prava da ide preko zemlje Srbije kad hoće i kako hoće.
Radomir Lazović je kazao da je Severina najnovija žrtva predsednika Srbije; Inicijativa mladih za ljudska prava ocenila je da je reč o pokušaju zastrašivanja slobodnomislećih pojedinaca; Savo Manojlović ustvrdio je ovim povodom da neostvareni diktatori maltretiraju slobodoumne građane, a Marinika Tepić pitala je zna-se-koga „ko si ti da izbacuješ očnjake na pop-pevačicu“.
Naravno, ništa od toga nije moglo da prođe bez sasluženja Šolakovih medija, pa je Nova raspalila naslov: „Imamo spiskove za verbalni delikt, još samo da vrate kaznu zatvora i nađu zamenu za Goli otok: Kako su nas Vulin, Vučić i Dačić vratili 50 godina unazad“.
I uopšte, sva su reagovanja bila na taj kalup: to što se desilo sa Severinom, moglo je da se desi samo u Srbiji kojom vlada Aleksandar Vučić…
A onda Hrvati uhapse (Severinu nisu hapsili!) Sergeja Trifunovića zbog nečega što je pisao o hrvatskoj policiji pre godinu dana!
Otkači se zavesa, Marinika. Savo, Lauzović i društvo zatečeni… šta su izjavili? Kako su osudili hapšenje jednog filmskog glumca (rang pop-pevačice) i slobodnomislećeg čoveka? (Ne zaboravimo, i ranijeg predsednika stranke iz opozicionog bloka!)
Nikako! Ništa nisu rekli!
Kao u onoj pričici o vladiki koji je došao u selo i ljutito pitao zašto ga crkvena zvona nisu pozdravila, a pop mu rekao: Ima više razloga, a jedan od njih je što nemamo zvono… i za ćutanje ovih persona o Sergejevom hapšenju ima više razloga, a jedan od njih je što ove persone smatraju da verbalni delikt treba da postoji. Da treba hapsiti za pogrešnu reč. Kad Severina sipa uvrede na račun na Srbije i Vučića, to je po njima ispravno, a kad Sergej Trifunović pljuje hrvatsku policiju, to treba sankcionisati. Tim pre što srpski opozicionari u Hrvatskoj vide prirodnog saveznika protiv Vuučića, pa joj se treba šlihtati.
Sva ona trućanja o pravu na slobodu izražavanja, slobodnomisleće pevačice, demokratiju u Hrvatskoj i diktaturu u Srbiji, sve je to smuti pa prospi, naučeno na kursevima u Budimpešti i Londonu. Oni, a to je upravo Trifunovićevo hapšenje u Hrvatskoj pokazalo, nikakve moralne principe nemaju.
„Dobro je ono što nama koristi“ je njihov kategorički imperativ.
I toga se ne stide. Jer da imaju mrvicu srama, zbog svog onog jeda i one pene što su prosuli pre tri nedelje, potrudili bi se da makar i ovlaš sačuvaju privid nepristrasnosti i objektivnosti. Ma jok!
Kad kritikuju „Vučićevu diktaturu“ usne im se od gorčine skupljaju kod prve reči. Ali kad izgovaraju drugu, milina i nekakva toplina šire im se po donjem stomaku i oko prepona. Pomisao da su oni na vlasti diktatorskog režima dovodi ih u predorgazmičko stanje.
Ali, neće vladati!